Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad starijima: Najjači prediktor nasilja u starijem životnom dobu žene jeste nasilje pretrpljeno u detinjstvu

U Srbiji se obeležava već od 2007. godine na inicijativu Crvenog krsta Srbije, a u saradnji civilnog i javnog sektora. Crveni krst Srbije je bio i među orgaizacijama koje su zagovarale unošenje ovog datuma u zvanični kalendar Ujedinjenih nacija i poslednjih pet godina on se obeležava na globalnom nivou uz učešće predstavnika Crvenog krsta Srbije na ovim događajima.

Ove godine Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad starijima poklapa se sa dva važna događaja. P

rvi je početak Dekade zdravog starenja Ujedinjenih nacija (2021-2030). Ovo označava početak desetogodišnje usklađene i trajne saradnje sa različitim zainteresovanim stranama na poboljšanju života starijih, njihovih porodica i njihovih zajednica.

Drugi je 20. godišnjica Druge svetske skupštine o starenju i četvrti izveštaj o sprovođenju Madridskog međunarodnog plana akcije o starenju (MIPAA). MIPAA predstavlja prvi put da su se vlade složile da povežu pitanja starenja sa drugim okvirima za društveni i ekonomski razvoj i ljudska prava. 159 država članica koje su potpisale MIPAA ponovo je potvrdilo posvećenost da ne štede napore u zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, uključujući pravo na razvoj. Ministarska konferencija UNECE-a o starenju održava se u Rimu u isto vreme kako bi koincidirala sa obeležavanjem ovog datuma. Na njoj će nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije govoriti u okviru panela vezanog za nasilje nad starijima

Nasilje nad starijima širom sveta predstavlja ozbiljan javnozdravstveni, ali i društveni problem, kako u razvijenim tako i u nerazvijenim društvima. Ukoliko se držimo savremenog diskursa i pogleda na ljudska prava, nasilje nad starijima je i jedna od najoštrijih formi kršenja ljudskih prava starijih.

Uprkos tome, ono se često ne samo toleriše, kao deo ustaljenih socijalnih normi, već i često prolazi sasvim neprimećeno, ostajućo nevidljivo za institucije čija je dužnost zaštita od nasilja, dok starije osobe koje ga trpe smatraju da je to normalan deo ovog perioda njihovih života.

Na meti nasilja mogu biti osobe oba pola, različitog uzrasta, obrazovanja, kulture, etničke pripadnosti, ekonomskog statusa, različitog zdravstvenog stanja i religijskog opredeljenja. Međutim, iako ono zahvata sve slojeve društva svedoci smo da se nasilje nedovoljno prijavljuje i da registrovani slučajevi predstavljaju samo vrh ledenog brega, pa se o rasprostranjenosti govori u obliku procena, jer osobe koje su nasilje doživele vrlo često pate u tišini uz narušeno zdravlje i dostojanstvo.

Jedna od najbitnijih stvari vezanih za starenje je da se stariji kao i starije žene ne posmatraju kao jedna homogena drutvena grupa, jer su oni zapravo najheterogenija od svih populacija u društvu. Imajući ovo u vidu, prepoznaće se da su starije žene izložene specifičnim rizicima od nasilja. Jedan od velikih trijumfa nauke i medicine je da živimo u eri u kojoj je očekivani životni vek produžen.

Ljudi žive duže, a ono što karakteriše ovo doba je feminizacija starenja. Dakle, žene žive duže, ali se dešava i da žive u lošijim materijalnim uslovima, ili da žive u slabijem zdravlju.

Jedna od karakteristika nasilja u starijem životnom dobu je i to da ono drugačije pogađa starije žene nego muškarce zbog specifičnosti njihovog životnog toka, koji može diktirati povećane rizike od određenih formi nasilja u starijem dobu. Akumulirane nejednakosti i prepreke sa kojima se žena susreće tokom života nakupljaju se i mogu imati negativne efektze u starijem dobu, zbog čega je važno fenomen nasilja nad starijim ženama posmatrati iz perspektive životnog toka.

Važno je da se problem nasilja nad starijim ženama integriše u društvo ne samo u okviru diskursa nasilja nad starijim osobama, već I u diskursu rodno zasnovanog nasilja. Ovo postavljanje progblema nasilja nad starijim ženama u glavne društvene tokove znači da treba da razmišljamo dalje i dublje od puke hronološke starosti, tako da sve starosne granice, bilo da smo ih postavili u dobi od 49 ili od 59 godina, treba napustiti jer su podaci koje takve studije daju nepotpuni i ne predstavljaju na adekvatan način iskustva starijih žena.

U Srbiji je sprovedeno nekoliko istraživanja na temu nasilja nad starijim osobama. U najnovijem istraživanju, Crveni krst Srbije je sa podrškom Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) kreirao studiju “Nasilje nad starijim ženama na Zapadnom Balkanu, Moldaviji i Ukrajini”. Ovo istraživanje je nastalo na osnovu baze podataka iz istraživanja koje je sproveo OEBS 2018. godine pod nazivom „Dobrobit i bezbednost žene“. Bazu je OEBS ustupio Crvenom krstu Srbije, a studijom su obuhvaćene: Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Moldavija, Ukrajina kao i Kosovo.* Istraživanje pokazuje da je 16,7% žena starijih od 65 godina doživelo nasilje u poslednjih 12 meseci. Za mnoge od njih ovo je nastavak nasilja koje su trpele tokom života, jer istraživanje takođe pokazuje da je 56,2% žena starijih od 65 godina doživelo neki oblik nasilja od svoje 15. godine.

Istraživanje pokazuje da je najjači prediktor nasilja u starijem životnom dobu žene upravo nasilje pretrpljeno u detinjstvu, pa je učestalost i partnerskog i nepartnerskog nasilja nad starijim ženama značajno viša za one koje su trpele nasilje u detinjstvu: 18,4% starijih žena sa iskustvom nasilja u detinjstvu pretrpelo je partnersko a 3,5% nepartnersko nasilje u poslednjih dvanaest meseci, naspram 10,5 i 1,7% starijih žena koje nisu trpele nasilje u detinjstvu.

Utvrđeni faktori rizika su: rana i prisilna udaja, finansijska i materijalna deprivacija, ekonomska zavisnost, ali i invaliditet, ovo poslednje isključivo kod partnerskog nasilja. Patrijarhalne norme i vrednosti su takođe istaknute kao značajan doprinos riziku od nasilja.

Glavni razlozi za neprijavljivanje nasilja su uverenje da nasilje treba da ostane u porodici i da žene treba da ga rešavaju same, ili su incidenti ocenjeni kao suviše mali. U oba slučaja partnerskog i nepartnerskog nasilja, žene su se obraćale u većem broju medicinskiim ustanovama nego policiji ili bilo kojoj drugoj službi podrške. Strategije prevazilaženja ovog fenomena za sada ne pokazuju nikakvu sistematsku akciju usmerenu na rešavanje ili napuštanje situacije nasilja, što žene koje su nasilju izložene ostavlja bez izlaznih strategija, prisiljavajući ih da se prilagode situaciji nasilja.

Preporuka ima mnogo, u raznim oblastima – edukacija, regulativa, usluge, sakupjanje podataka – ali možda su ključne one vezane za promene socijalnih normi kroz javno zagovaranje a koje podrazumevaju prilaz zasnovan na sagledavanju celog toka života starije žene i promovisanje meugeneracijske solidarnosti tokom celog života.

Ove godine će Crveni krst Srbije u šest svojih organizacija – u Boljevcu, Kragujevcu, Somboru, Subotici, Užicu i Zaječaru – povodom Svetskog dana borbe protiv naslja nad starijima organizovati fokus grupe sa osobama iz tri generacije – mladima, sredovečnima i starijima – na temu “Zdravo starenje i međugeneracijska solidarnost u borbi protiv nasilja nad starijima”. Ove grupne diskusije imaju za cilj da predstavnike svih generacija okupe, kako bi razgovarali o socijalnim normama i percepciji nasilja nad starijima, i načinima da se ono predupredi kroz zajednički, solidaran napor među generacijama i prepoznavanje koncepta zdravog starenja kao važnog elementa zdravog života za svakog pojedinca, zajednicu i čitavo društvo.