Međunarodni Dan ljudskih prava: Neprestana borba koja traje

Ovaj dan se obeležava od 1950. godine, kada ga je zvanično proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Ovaj datum je simbolično odabran za međunarodni dan ljudskih prava kako bi podsetio na datum kada je potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 1948. godine.

Ova deklaracija je prvi sveobuhvatni instrument zaštite ljudskih prava, koji je po prvi put proklamovao zajedničke standarde ljudskih prava koje treba da postignu svi narodi sveta.

Ljudska prava su osnovna prava koja ima svaka osoba, koja se stiču rođenjem, koja su neotuđiva i nedeljiva, svojstvena svim ljudima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, nacionalno ili etničko poreklo, boju kože, veru, jezik, ili bilo koji drugi status.

U Povelji ih je ukupno 49, a neka od njih su pravo na ljudsko dostojanstvo, život, slobodu, osnivanje porodice, pravo na rad, zdravstvenu zaštitu, socijalnu sigurnost. Zatim su su i zabrane mučenja, ropstva, teranja dece na rad.

Kršenje ljudskih prava je zlostavljanje ljudi u vidu povrede bilo kog fundamentalnog ljudskog prava. Ovaj termin se koristi kada se krše nacionalno ili međunarodno pravo.

Određeni broj ljudi smatra da su kršenja ljudskih prava češća u diktatorskim i teokratskim režimima nego u demokratijama zbog toga što sloboda štampe i govora omogućile da se otkrije kršenje ljudskih prava od strane države ili pojedinaca. Ali i pored toga, ljudska prava se krše i u demokratskim režimima.

Početak borbe za ljudska prava bio je motivisan stravičnim prikazima oduzimanja prava u Drugom svetskom ratu. Za zvaničan početak borbe uzima se usvajanje Univerzalne deklaracije o pravima čoveka 1948. godine. Deklaracija nije bila pravno obavezujuća, ali je snažno apelovala na članice da priznaju ljudska, građanska, ekonomska i socijalna prava svojih građana.

Posle Univerzalne deklaracije, mnoge države su želele da stvore druge sporazume kojima bi se vršio veći pritisak na države da prihvate norme ljudskih prava. Zbog nesaglasnosti da li ti sporazumi treba da sadrže i ekonomska i socijalna prava, pripremljena su dva pakta: Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima iz 1966. godine, kao i Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima 1976 godine. Zajedno sa Univerzalnom delkaracijom o pravima čoveka, ova dva dokumenta čine Međunarodnu povelju prava.

Danas se mnoge organizacije bave borbom za zaštitu ljudskih prava. Neke od njih su Human Rights Watch, Freedom House, UN Watch, Amnesty International, ali i mnoge druge.

Srbija: Bolja od Rusije, na repu Evrope

U Republici Srbiji ljudska prava zagarantovana su Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, ratifikovanim međunarodnim ugovorima i zakonima.

U Srbiji se ljudska prava trenutno bolje poštuju nego u Azebejdžanu, Turskoj i Rusiji.

Međutim, gledajući druge članice Evropske Unije, naša zemlja je nisko na lestvici poštovanja ljudskih prava.

Prema sveobuhvatnom ekspertskom izveštaju Saveta Evrope navedeno je da je uključenost građana i civilnog društva u proces donošenja odluka u Srbiji veoma niska što predstavlja problem i prepreku za primenu standarda ljudskih prava na domaćem nivou.

Branioci ljudskih prava u Srbiji deluju u jako neprijateljskim okruženju, što se vidi u slučajevima kada ih prorežimski mediji nazivaju izdajnicima i stranim plaćenicima. Onlajn pretnje njima, a i generalno, su jako česte u Srbijic a jako retko vlast istražuje takve slučajeve.

Napadi na novinare se i dalje dešavaju. NUNS je u proteklim godinama zabeležio prosečno 75 napada po godini.

Ono što se često prepliće sa ljudskim pravima, posebno sa socijalnim i ekonomskim pravima čoveka, jesu prava radnika. Mnogi tvrde da su propisi i akti Zakona o radu dosta nedorečeni i neprecizni, pa su samim tim pogodni za zloupotrebe. Posledice toga oglefaji se u neplaćenim prekovremenim satima, što je oblik rada na crno, neuplaćivanje poreza i doprinosa, nezakonit minimalac, zloupotreba ugovora, što često dovodi do gubitla osnovnih radnih prava, kao što su pravo na odmor, na bolovanje, trudničko i porodiljsko pravo.

Još jedno pravo radnika i obaveza poslodavca koje je u Srbiji sve više zapostavljeno je zaštita na radu. U toku predhodne godine poginulo je 53 radnika zbog povreda na radu. Najčešće su to radnici na gradilištima, ali i u saobraćaju. Zbog nepoštovanja zakona oduzeto je 6 licenci za obavljanje poslova, zbog nebezbednosti i zdravlja na radu.

Organizacija Human Rights Watch je u svom godišnjem izveštaju o kršenju ljudskih prava pokrila i sliučajeve u Srbiji, navodeći najosetljivije sektore društva u kome se u našoj zemlji primećuju slučajevi kršenja ljudskih prava. Neki od njih su napadi i pretnje novinarima, napadi na pripadnike LGBT populacije, diskriminacija manjina, kao i priznavanje krivice ratnih zločinaca.

Ono što se čini kao jedan od razloga zbog kog se ne smanjuje značajno broj slučajeva kršenja ljudskih prava, je stav građana Srbije prema istim. Mnogi građani misle da su ljudska prava izmišljotina Zapada i nevladinih organizacija.

Svet: Ove godine u fokusu Fejsbuk i ubistva novinara

Tokom protekle godine, organizacije su isticale slučajeve kršenja ljudskih prava širom sveta. Ono što je zainteresovalo mnoge je vest koja je u martu podigla mnogo prašine a vezano je za korišćenje podataka korisnika Fejsbuka, kojima su pokušali da utiču na njihovu odluku na američkim izborima 2016. godine. Fejsbuk je zatim optužen za kršenje prava na privatnost svojih korisnika. Fejsbuk je bio ključni faktor i u slučaju u Mjanmaru, kada se koristio kao sredstvo podsticaja na nasilje protiv naroda Rahindža, širenjem govora mržnje na ovoj društvenoj mreži.

Ovaj događaj podstakao je Rohindža krizu u Mjanmaru, kada su bezbednosne snage počinile zločine protiv čovečnosti, vojne zločine, seksualno nasilje i moguć genocid nad Rohindža narodom.

U celom svetu je važna vest bilo ubistvo novinara Džamala Kašogija u Saudijskom konzulatu u Istanbulu. Ovaj slučaj doveo je do detaljnijeg istraživanja o ljudskim pravima u Saudijskoj Arabiji. Istraživanje je pokazalo veliki broj kršenja prava i to u vidu zatvaranja, lošeg tretmana, i navodno mučenje aktivista i branitelja ženskih prava.

Neka od drugih istraživanja pokazala su da se i društvo i dalje bori protiv kršenja prava žena, kao i pripadnika LGBT populacije, koji su najčešće žrtve kršenja ljudskih prava.

Tekst je nastao u saradnji sa Komitetom pravnika za ljudska prava (YUCOM) povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava.