Međunarodni dan neuspeha: Neuspeh pretvoriti u važnu lekciju

Kompanija „Nintendo“ svojevremeno je napravila konzolu koju su korisnici trebali da stave na glavu, i tada imali osećaj virtuelne stvarnosti, u kompaniji „Apple“, u periodu dok internet nije bio ni približno dostupan kao danas, napravljena je preteča „Ajpeda“ koji je bio težak skoro kilogram, dok je , „Google“ je želeo da svojim korisnicima „olakša život“ pa je napravio aplikaciju u kojoj su bili objedinjeni i mejl i čet, i sve ostalo što su ljudi koristili.

I ako na prvi pogled ova tri proizvoda, iz tri kompanije, nemaju ništa zajedničko, sve ih veže jedna stvar – neuspeh. Ni konzola, ni preteča „ajpeda“, ni aplikacija koja objedinjuje nekoliko kanala komunikacije nisu naišli na zainteresovanost kupaca, niti su ikada vratili milijarde uložene u njihovo pravljenje, promociju, distribuciju…

Ipak kompanije koje su stajale iza tih proizvoda na njima su nešto naučile, sledeći put ispravile tada donete pogrešne odluke i zauvek promenile dotadašnji pogled na svet. I naravno, zaradili milijarde dolara. I sve to zato što su tadašnji neuspeh pretvorili u važnu lekciju, i sastavni deo života i biznisa.

„Mislim da je važno da se zna da i velike kompanije vuku pogrešne poteze. Neke stvari moraju da se nauče kroz praksu, i zato smatram da je neuspeh normalan deo uspeha. Najbolje lekcije naučimo kroz neuspeh“, kaže Zoja Kukić, iz Startit centra Beograd.

U start-up svetu neuspeh je jednako važan kao i uspeh. Na neuspeh se može naleteti posle svake faze razvoja startapa, tako da je ključno naučiti nositi se sa njim. Zato je rano testiranje svih segmenata posla, kao što su kanali distribucije, marketinška strategija, demografija koja se cilja, veoma važno, i sa pojavom digitalnih tehnologija, može se uraditi sa malo novca. Samim tim i neuspeh „više nije skup“.

„Sasvim relevantno istraživanje može da se uradi i za, na primer, 20 dolara. Napravi se stranica na Fejsbuku za promociju proizvoda kao da je već gotov. Ako njih 20 klikne na tu stranicu znači da vam treba dolar da bi ste došli do kupca, i onda se računica isplati. Ako niko ne klikne, treba vam 20 dolara da se dođe do kupca, i onda se to ne isplati“, objašnjava Zoja Kukić.

Jedan od onih koji su naučili kroz svoje početničke greške je i vlasnik start-apa „Farmija“ Miloš Milić. Oni ovih dana proslavljaju pet godina profitabilnog poslovanja.

„Moja greška je bila ta što se nismo odmah orijentisali na pravljenje profita, i naplaćivali naše usluge. Na početku, naša platforma je bila besplatna za sve. Ali, to nije dobar put. Kada vam neko plati za vašu uslugu, on je i ozbiljnije shvata. Moje iskustvo je pokazalo da kada je nešto besplatno ljudi to i ne cene mnogo“, priča Miloš Milić. On još i dodaje da je u biznisu vrlo teško pogoditi „iz prve“ šta je to što donosi uspeh na tržištu, ali da se sve može popraviti, jer je svaki neuspeh sjajan prihod.

Međunarodni dan neuspeha slavi se da bi se pokazalo da uspeju samo oni koji najviše puta pogreše. Ali pametno, jer svaki put iz tog neuspeha nešto i nauče.enama.

13.oktobar u svetu se obeležava kao „Međunarodni dan neuspeha“. Ovaj dan se obeležava sa ciljem sputavanja straha od i promene percepcije neuspeha kao načina za učenje i prilike za unapređnje sopstvenih znanja i sposobnosti. Ustanovljen je 2010.godine u Finskoj, i cilj je da postane međunarodni praznik do 2020. godine, kao i da što više ljudi podeli svoja iskustva i neuspehom naučene lekcije. U Srbiji ovaj dan afirmišu mladi start-ap preduzetnici koji ličnim primerom pokazuju važnost iskustva neuspeha.