Međuopštinska saradnja čuva naše gradove i opštine

„Kada dolazi nevreme ono obično zahvati više desetina lokalnih samouprava, više upravnih okruga. Nepogoda koja dolazi sa zapada i pogodi Arilje ili Ivanjicu često dođe i do Kruševca, pa to bude neka uzročno posledična veza“, kaže Dušan Todorović, načelnik Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije Grada Kruševca koji dodaje da bez međuopštinske saradnje nema ni sredstava da se proširi rečno korito, poprave nasipi, kupi oprema i obuče ljudi.

„Kada dolazi nevreme ono obično zahvati više desetina lokalnih samouprava, više upravnih okruga. Nepogoda koja dolazi sa zapada i pogodi Arilje ili Ivanjicu često dođe i do Kruševca, pa to bude neka uzročno posledična veza“, kaže Dušan Todorović, načelnik Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije Grada Kruševca koji dodaje da bez međuopštinske saradnje nema ni sredstava da se proširi rečno korito, poprave nasipi, kupi oprema i obuče ljudi.

„Saradnja vam omogućava da ukrupnite sredstva i pojavite se kod međunarodnih donatora, ili onih koji mogu da obezbede sredstva, jer ste onda interesantni kao sliv koji ima više od 200 kilometara voda, koji ima preko 500.000 stanovnika, koji tu gravitiraju“, ističe Todorović.

Državi je stalo da opštine ulaze u partnerstva, jer to uvek rezultira kvalitetnijim uslugama na lokalu koje građanima štede vreme i novac. U ovom trenutku normativni okvir u ovoj oblasti se uglavnom oslanja na Zakon o lokalnoj samoupravi i ostalim zakonima koji targetiraju lokalne samouprave, ali ne postoji normativno uređena oblast međuopštinske saradnje, kažu u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

„Jedan od osnovnih delova reforme javne uprave jeste međuopštinska saradnja koja pruža velike mogućnosti za građane. Pojedine lokalne samouprave nisu u mogućnosti samostalno da pruže uslugu svojim građanima i privredi i u tom smislu lakše im je kada se udružuju. To je naročito važno kod manjih jedinica lokalne samouprave, ali svakako i kod jedinica lokalne samouprave koje vezuje neka slična tema. Imamo primere dobre prakse gde su gradovi i opštine organizovali zajedničku službu pravobranilaštva, službu lokalnog ombudsmana, službu zoo higijene“, ističe državna sekretarka Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Maja Mačužić Puzić i dodaje da na tom putu MDULS ima značajnu podršku Evropske unije gde je međuopštinska saradnja odavno praksa.

Veliki oslonac onima koji bi da se udružuju predstavlja i Stalna konferencija gradova i opština koja je i nastala iz potrebe gradova i opština da sarađuju.

„Međuopštinska saradnja nije specifična samo za Srbiju, ali je za našu zemlju veoma važna. To je zbog toga što mi imamo dosta malih opština sa suštinski malim kapacitetima, a sa jednakim nadležnostima kakve imaju i najveći gradovi, tako da one nisu uvek u stanju da pruže građanima onu uslugu koju oni s pravom očekuju. Tada dolazi do efekta neravnopravnosti građana odnosno, uslovno rečeno, diskriminacije građana na osnovu geografije. Tu objedinjavanje resursa služi da bi svim građanima bile dostupne sve usluge koje im opštine duguju“, ističe Novak Gajić iz SKGO-a.

On dodaje i da su glavni izazovi ovakve saradnje vezani za zakone.

„Neke odredbe bi trebalo izmeniti da bi se olakšalo opštinama da se spajaju oko zajedničkih stvari, a druga stvar koja je sada prepreka jeste nedostatak novca za otpočinjanje saradnje tako da bi bilo korisno da Republika nekim svojim fondom obezbedi sredstva za taj početni impuls do trenutka kada će moći samostalno da funkcioniše međuopštinsko partnerstvo“.

Država najavljuje uspostavljanje Fonda za međuopštinsku saradnju a na tom putu će joj biti dragocena iskustva Evropske unije koja Srbiji, u reformi javne uprave, finansijski i na svaki drugi način već godinama pomaže.