Memoarski zapisi Irvina Jaloma

Priča psihoterapeuta autora Irvina Jaloma, velikog maga psihoterapije (prevod Milan Đurišić). Svaka njegova knjiga je čitalački događaj prvog reda, a ova je i više od toga jer je, prema rečima samog Jaloma, ovo i njegova poslednja knjiga. Baveći se godinama psihoterapijskim radom i zavirujući u tuđe živote, ovoga puta Jalom je svoje spisateljske i terapeutske oči usmerio prema sebi i svom životu – najranijem detinjstvu, odrastanju, roditeljima, porodici, obrazovanju, izboru medicine i psihijatrije kao profesije, braku, deci, pisanju knjiga, svima koji su uticali na njega… Opisuje događaje iz psihoterapijske prakse, ali ne krije ni svoja najdublja i najskrivenija osećanja, svoje strahove, piše o starenju i varljivosti sećanja… Sve je ilustrovano izborom fotografija iz albuma porodičnog i profesionalnog života. Jalom je priznao da je ovu knjigu pisao teško i dugo, odgađajući trenutak završetka, ali da ju je završio sa ponosom i tugom, jer je to bila knjiga koju je oduvek želeo da napiše. „Bilo mi je teško da završim ovu knjigu. Mrzeo sam što sam morao da je pustim od sebe, jer sam znao da će to biti moja poslednja knjiga“. Ovo nije samo obična ljudska priča o jednom životu, nego i poziv da ponekad i sami, iskreno i duboko pogledamo u vlastiti život. Knjiga Jalomovih memoarskih zapisa je sedma njegova knjiga objavljena u izdanju Psihopolisa.