Memorijali

Šahiste bije glas da imaju dobro pamćenje i da mogu da se sete svojih partija koje su odigrali pre više godina, ali isto tako im se može pripisati i to da ne zaboravljaju neke događaje ali i pojedince koji su igrali važnu ulogu u njihovom životu! U svetskim razmerama ostala su sećanja na svetske prvake pa se i dan-danas organizuju memorijalni turniri posvećeni uspomenama na Laskera u Berlinu, Kapablanke u Havani, Aljehina i Talja u Moskvi itd.

I na našim prostorima je odavno uveden običaj da se organizuju čak i međunarodni turniri u znak sećanja na

No pored ovako značajnih događaja u našu praksu je uveden i običaj da se organizovanjem šahovskih takmičenja osvežava sećanje na one ljude koji su svojim delovanjem zadužili šahovsku organizaciju. Jedan od takvih dobročinitelja bio je i Veselin Bošković(rođen 27. avgusta u Bijelom Polju) veliki zaljubljenik u šah, ali i veliki ptijatelj mnogih šahista i velikodušni mecena koji je izdašno pomagao ne samo šahovsku organizaciju veći mnoge šahiste lično. Zahvaljujući njemu mnogi naši kadeti su putovali na evropska i svetska prvenstva dok je danas obrnuta situacija – omladinci ostaju kod kuće jer nema ko da im plati putne troškove!

Nažalost, Veselin Bošković je izgubio život u još nerazjašnjenoj tragediji na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine i od tada su šahisti uzeli ovaj datum da bi organizovali turnir pod nazivom „Memorijal Veselin Bošković“.

Prvi turniri su bili organizovanu u Bijelom Polju, a kasnije u Beogradu, pa je ove godine održan deveti po redu sa rekordnim brojem učesnika – 219 među kojima je bilo i 16 velemajstora! ( Upoređenja radi : u Petrovgradu na memorijalnom turniru Čigorina učestvovalo je 139 igrača i manje velemajstora)! Možda je tome doprinela i činjenica da od učesnika nije traženo da plaćaju bilo kakvu upisninu, a nasuprot tome osim redovnih novčanih nagrada ( 1. -15. prva 800 Eura) postojao je i niz specijalnih nagrada : najbolja žena, omladinac, omladinka, veteran (preko 60 god. ) ali i nagrade za najbolje u grupama rejtinga 2000 – 2100 – 2200. dakle za svakog ponešto, pa čak i nagrada za najboljeg igrača bez rejtinga, što reče neko u šali „za najboljeg pacera“!

Ovako široka lepeza nagrada retko se viđa na turnirima u drugim zemljama i zato treba odati priznanje predsedniku organizacionog odbora Veselinu Jovićeviću, direktoru hotela „Slavija“ koji je uz sve to učesnicima van Beograda ponudio smeštaj uz popust od 40%, besplatan parking na Sajmištu (gde se turnir igrao) i besplatno osveženje svim učesnicima turnira!

Pa, gde to ima!?

Za sledeći, deseti memorijalni turnir najavio je još bogatiji nagradni fond samo što nije objavio da li će doći do prijateljskog susreta između dva kluba koji i u Beogradu i Bijelom Polju nose isto ime „Veselin Bošković“!?

(Ko bi , a najmanje Vesko, pomislio da bi to bio – međunarodni susret!!

Kao i ranijih godina i ovoga puta je turnir otvorio Vuk Drašković koji je na svoj elokventan način istakao koliko šah može da igra važnu ulogu u duhovnom životu čoveka, navodeći kao usputni primer da su svetski naučnici utvrdili da čovek koji igra šah nikako ne može da oboli od Alchajmerove bolesti!! Naravo, ne treba ni pominjati da je posle svečanog otvaranja Vuk i sam (u drugoj sali) seo za šahovsku tablu da bi pokazao da nije samo aktivan pisac i političar veći šahista koji može da povuče i neki velemajstorski potez! Najzad, turnir se završio zajedničkom pobedom četvorice velemajstora koji su sakupili po 7, 5 poena iz devet partija; 1. – 4. Miodrag Savić, Nikola Sedlak, Miloš Perunović i Borko Lajthajm. Sa svega pola poena manje su desetorica delila 5. – 14. mesto, a u toj grupi su se našla i dva omladinca – braća Lazar i Nikola Nestorović i koji su i ovoga puta potvrdili svoje kvaliete i još jednom pretekli svog oca IM Dejana Nestorovića koji se sa 6 poena našao na 38. mestu! Pošto je tata i omladinski selektor ne verujem da bi mu neko prebacio da svoje sinove „familijarno“ ubacuje u državnu reprezentaciju!

Uopšte uzevši, ovakvi turniri i služe kao provera mladih šahista da pokažu šta znaju. To je prilika da se susretnu sa mnogim poznatim šahistima i to je metod koji primenjuju mnogi organizatori u svetu. Evo i jednog primera sa nedavno održanog turnira u Poljskoj. I tamo se većdugi niz godina održava memorijalni turnir „Akibe Rubinštajna“ pa se na ovom, 44. po redu, ukazala prilika jednom dečaku da napravi senzaciju briljantno pobedivši u 15. potezu

Reč je o Kristijanu Jaceku koji ima svega 14 godina ali je ovu partiju odigrao kao pravi velemajstor i to baš u sicilijanskom otvaranju koje je u modi!

Kristijan Jacek – Jan Zysko

1. e4 c5 2. Sf3 d6 3. d4 cd4 4. Sd4 Sf6 5. Sc3 Sc6 6. Lg5 e6 7. Dd2 a6 8. O-O-O h6 9. Lf6 Df6 10. Sc6 bc6 11. f4 d5 12. ed5 cd5 13. Sd5!! ed5 14. Dd5 Tb8 i sad je sledio ubitačan potez 15. Lb5!!

Crni se posle 15. Lb5!! predao. Lako je uočiti razne matove: 15. Lb5 ab5 (isto je i ako 15. . . Tb5) 16. The1 Le6 17. Dd7 mat ili 16. . . Le7 17. Dd8 mat

Malo je neobično da se kod nas organizuju memorijalni šahovski turniri kao neka vrsta godišnjeg pomena. Nedavno je u šah- klubu „Banjica“ održan turnir povodom 40 dana od skoro preminulog Bože Ćetkovića, sa namerom da se opet održi novi turnir kada se navrši godinu dana od njegove smrti! U Vojvodini se održavaju brojni „memorijali“. . . Takođe čitamo da je u Nišu održan memorijal „Dejana Živića“, u Paraćinu memorijal „Uroš Dinić“, u Sremčici „Aleksandar-Saša Vujanović“, na IV memorijalu „Zoran Ivančić“ u Beogradu igralo je 7 GM 11 IM i 13 FM (pobednik je bio VM Goran M. Togorovič).

Udruženje penzionera SMUP „dr Petar Trifunović“ svake godine početkom marta većdeceniju se seća svog osnivača organizujući turnire po ubrzanom tempu. To isto radi i šahovski klub „Radnički“ sa Zvezdare sečajuči se svog predsednika Bore Dražića (koji je bio i predsednik Šahovskog saveza Beograda), redakcija „Sportskog Žurnala“ čuva uspomenu na svog urednika Slobodana Ostojiča, ljubitelji dopisnog šaha rado učestvuju na „Memorijalu Milana Jovčića“, ali je zanimljivo da u omladinskoj grupi postoji i memorijal“ Milorada Božovića“ koji nije bio nikakav velemajstor većdirektor osnovne škole „Gavrilo Princip“ u Zemunu, čijom zaslugom je šahovski kolektiv ove škole postao najbolji u Srbiji.

Malo neobično zvuči da su se na seoskim slavama – pored vašara, liciderskih srca, takmičenja u kuvanju riblje čorbe, „kupusijade“, najveće lubenice, smotre najboljih konja i bikova ođednom pojavilo i takmičenje u šahu! ( Da li se to ostvarila ona parola „Šah u narod!?“)

Nećete verovati, ali su neke partije sa ovih turnira ušle i u zvanične šahovske baze kao, na primer, minijatura koju donosimo:

Centralni gambit

Milorad Dinić– Miloš Jovanović

Sveti Prokopije 2007

1. e4 e5 2. d4 ed4 3. Dd4 Sc6 4. De3 b6!? (u jednom od ranijih brojeva „Danasa“ rasmatrana je avanturistička varijanta 4. . . Sf6 5. e5 Sg4 6. De4 d5 7. ed6 Le6 pa sad ako 8. dc7 Dd1! te je stoga bolje 7. La6!? kao što je igrano u partiji Karaklajić– Kozomara na VI šampionatu Jugoslavije 1951. u Ljubljani 7. . . Dd6 8. Lb7 Db4 9. Db4 Sb4 5. Sc3 Lc5 6. Dg3 g6 7. Lg5 = Le7 8. h4 Lb7 9. Sd5 d6 10. Lb5 Lg5 11. hg5 f6 12. Dc3 Dd7 13. Sb4 Sge7 14. gf6 a6 15. fe7 ab5 16. Dh8 Ke7

I završni potez 17. Sd5 vodi ka matu!

Može se reći da se crni nije proslavio na ovoj slavi i da će mu sv. Prokopije sigurno upisati u greh način kako je vodio ovu partiju!