Menja se kombinovani test na maloj maturi?

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja pripremio je testove iz fizike, hemije, biologije, geografije i istorije za testiranje znanja učenika u sedmom razredu čija je svrha da đaci steknu uvid u svoje znanje iz izabranog predmeta, ali i uvid u strukturu mogućeg budućeg trećeg testa za završni ispit na kraju osmog razreda, piše u dopisu upućenom direktorima osnovnih škola u koji je Danas imao uvid.

Kako se navodi, probno testiranje se odnosi na izradu trećeg, kombinovanog testa, gde se učenici, na osnovu isticanja u prirodnim, odnosno društvenim naukama, opredeljuju za predmet iz kojeg će rešavati test u okviru probnog testiranja.

Da li se promena koncepta male mature, odnosno kombinovanog testa planira za narednu školsku godinu nismo uspeli da saznamo ni u Ministarstvu prosvete, ni u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja do objavljivanja ovog teksta.

U dopisu školama koji je potpisao ministar prosvete Branko Ružić se navodi da je Ministarstvo prosvete u cilju ostvarivanja Strategije razvoja obrazovanja do 2030, u saradnji sa Zavodom, „pristupilo sagledavanju kvaliteta završnog ispita, kao i razmatranju i predlaganju modaliteta mogućnih promena koncepta kombinovanog testa u okviru završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja“.

Škole su dobile i precizno uputstvo kako da organizuju probno testiranje. Učenici treda da izaberu i prijave razrednom starešini koji od ponuđenih predmeta žele da polažu, u skladu sa svojim afinitetima i planiranim daljim tokom školovanja.

Rezultati koje budu postigli se neće ocenjivati, ali će predmetni nastavnici biti upoznati sa tim kako su učenici uradili testove. Testovi neće morati da se popunjavaju hemijskom olovkom, što je, podsetimo, obavezno na završnom ispitu.

Škole će blagovremeno biti obaveštene kada će testovi biti dostupni, a direktor škole treba da obezbedi štampanje i bezbedno čuvanje testova, kako ni đaci, ni nastavnici ne bi mogli unapred da imaju uvid u zadatke. Testovi treba da budu dostavljeni dežurnim nastavnicima neposredno pred početak testiranja.

U uputstvu za sprovođenje probnog testiranja se navodi da svaki učenik treba da dobije test samo iz predmeta koji je odabrao. U jednoj učenici/prostoriji mora da bude najviše 15 učenika, a grupu treba da čine učenici iz različitih odeljenja. Prilikom raspoređivanja je potrebno voditi računa o pravilnom rasporedu učenika, na osnovu izabranog predmeta, što, prema tumačenju direktora škola sa kojima smo razgovali, znači da učenici koji polažu isti predmet ne smeju da sede jedan iza drugoga.

Testiranje počinje u 12 sati, a đaci će imati 90 minuta da reše zadatke.

Ukoliko u školi ima učenika koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu IOP 1 mogu da rade neke od zadataka, a đaci koji rade po IOP-u 2 takođe treba da imaju priliku da rešavaju test koji će biti sačinjen u odnosu na očekivane ishode učenja iz individualnog plana, o čemu se dogovara Tim za dodatnu podršku, navodi se u dopisu.

Nastavnici su obavezni da analiziraju rezultate zajedno sa đacima na času, a ako oni budu slabiji od očekivanih, nastavnici treba da planiraju aktivnosti kako bi pomogli učenicima da unaprede znanje. Učenicima koji su pogrešno uradili zadatak treba omogućiti na istom času da utvrde razloge zbog kojih su napravili grešku ili nisu ni pokušali da reše zadatak, piše u uputstvu.

O tome da bi malu maturu trebalo modifikovati priča se godinama unazad, a upravo je kombinovani test ocenjen kao najsporniji, jer obuhvata gradivo iz čak pet školskih predmeta, koje se ispituje sa samo 20 zadataka.

U analizama završnog ispita koje je radio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja jedna od preporuka stručnjaka je bila da bi broj zadataka na kombinovanom testu trebalo povećati, čime bi se obezbedio ravnopravniji položaj učenika koji se ističu u prirodnim i društvenim naukama.

Za drugačiji kombinovani test se zalagao i bivši ministar prosvete Mladen Šarčević, koji je 2020. najavljivao promene za narednu godinu, ali se od toga odustalo.

Do danas je bilo različitih predloga kako bi treći test završnog ispita trebalo da izgleda. Sem ideje da se poveća broj zadataka, bilo je predloga da se bira jedan od predmeta koji se sada polažu na istom testu, potom da se ponudi prvi strani jezik kao alternativa kombinovanom testu, kao i da bi zadaci na ovom testu trebalo da liče PISA zadacima, sa čim se struka nije složila.

I u aktuelnoj Strategiji razvoja obrazovanja do 2030. godine iznose se kritičke opaske o trećem testu:

„Nakon višegodišnje primene završnog ispita došlo se do izvesnih uvida koji nameću potrebu za preispitivanjem njegovog kvaliteta, svrsishodnosti, kao i prednosti i nedostataka. Ovo se pre svega odnosi na kombinovani test. Mišljenja stručne javnosti, nastavnika i direktora ukazuju na to da koncept kombinovanog testa u ovom obliku nema kapacitet da ostvari svoj puni potencijal i svrhu i da su izmene neminovne. Nastavnici se slažu u proceni da je ovaj test slabije koncipiran u odnosu na ostala dva testa i da postoji prostor za njegovo unapređivanje. Roditelji i učenici zastupaju stanovište da treći test predstavlja veliko i nepotrebno opterećenje koje dovodi do stanja preteranog stresa, anksioznosti i zabrinutosti“, piše u Strategiji.

Godišnji test znanja za četvrtake

Za 15. juna je najavljeno još jedno testiranje i to učenika četvrtog razreda osnovnih škola. Kako saznajemo, reč je o godišnjem testu znanja iz tri predmeta – maternjeg jezika, matematike i prirode i društva. Pripremljene su dve verzije testova, koji služe da učenici provere svoje znanje, kao i da bi se za narednu školsku godinu isplaniralo na čemu nastavnici treba dodatno da rade. Na osnovu rezultata testiranja nastavnik može da oceni učenikova postignuća na testu, „ako je to u najboljem interesu učenika“, navodi se u uputstvu školama.

U Ministarstvu za Danas kažu da je ovo testiranje, između ostalog, usmereno na unapređivanje sistema samovrednovanja i spoljašnjeg vrednovanja rada ustanova, unapređivanje sistema i procesa za praćenje napredovanja učenika, kao i na izradu koncepta ocenjivanja koji postavlja učenje u centar evaluativnih aktivnosti nastavnika.