Menja se mala matura za narednu generaciju osmaka: „Vruć kolač“ kog nije htela da se prihvati nijedna prosvetna vlast

Da li će umesto pet predmeta koji su sastavni deo kombinovanog testa đaci ubuduće polagati jedan od njih – biologiju, istoriju, geografiju fiziku ili hemiju, nadležni nisu želeli da odgovore našem listu, ali su potvrdili da će predlog novog pravilnika o završnom ispitu biti završen ubrzo.

– Ministarstvo prosvete je u skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja, u saradnji sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, pristupilo sagledavanju kvaliteta završnog ispita i razmatranju mogućnosti promene koncepta kombinovanog testa. U skladu sa tim, a na inicijativu Ministarstva, probno testiranje za učenike sedmog razreda u svim školama na teritoriji Srbije je sprovedeno 15. juna. Analizu rezultata junskog testiranja sedmaka upravo priprema Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja – kažu u Ministarstvu.

Napominju da su od Zavoda tražili da dostavi predlog programa završnog ispita koji bi se primenjivao od školske 2022/2023. godine.

– Nakon što predlog programa završnog ispita bude dostavljen, Ministarstvo će se obratiti Nacionalnom prosvetnom savetu, koji će u skladu sa svojom nadležnošću dati mišljenje – bilo je sve što su nadležni naveli u pisanom odgovoru našoj redakciji.

Ako je suditi prema sadržaju testiranja koje su sredinom juna ove godine polagali svi učenici sedmog razreda (od jeseni osmaci), oni bi pored maternjeg jezika i matematike birali jedan od pet predmeta koji su se do sada polagali u sklopu kombinovanog testa na maloj maturi.

Iz Ministarstva su tada pojasnili za Danas da je svrha ovog testiranja da učenici steknu uvid u svoje znanje i u strukturu mogućeg budućeg trećeg testa za završni ispit na kraju osmog razreda.

„Probno testiranje u sedmom razredu se odnosi se na izradu trećeg, kombinovanog testa, gde se učenici, a na osnovu isticanja u prirodnim, odnosno društvenim naukama opredeljuju za predmet iz kog će rešavati test. Predmeti između kojih se opredeljuju na probnom testiranju su: fizika, hemija, biologija, geografija i istorija“, rekli su ranije iz Ministarstva.

Kombinovani test na maloj maturi već godinama se pominje kao najslabija karika završnog ispita, pre svega jer se znanje iz pet predmeta ispituje sa samo 20 zadataka, a raniji predlozi stručnjaka išli su u pravcu ideje da bi broj ispitnih pitanja trebalo povećati, kao i broj otvorenih zadataka. Međutim, nijedna prosvetna vlast nije želela da se lati ovog „vrućeg kolača“.

„Predlaže se da kombinovani test sadrži veći broj zadataka po predmetu. Time će se obezbediti ravnopravniji položaj učenika koji se ističu u prirodnim i društvenim naukama. Trenutno, mali broj zadataka na testu ne diferencira dobro učenike koji imaju obuhvatnija znanja iz navedenih nauka. Pored toga, treba i dalje voditi računa o odnosu broja zadataka otvorenog i zatvorenog tipa, kako bi se obezbedila bolja procena znanja učenika“, piše u preporukama u Izveštaju u realizaciji za završnog ispita za školsku 2019/20. godinu.

Promene male mature poslednji put je najavljivao prethodni ministar prosvete Mladen Šarčević koji je smatrao da je koncept male mature prevaziđen i treba ga menjati u tom smislu da bi ona trebalo da bude nezavisna eksterna ocena, kao i velika matura. Među predlozima koji nikad nisu usvojeni pominjano je i da bi strani jezik mogao da zameni kombinovani test.

Strategija obrazovanja: Treći test opterećenje za đake

O nužnosti promene koncepcije male mature govorio se i u Strategiji razvoja obrazovanja do 2030. godine:
„Nakon višegodišnje primene završnog ispita došlo se do izvesnih uvida koji nameću potrebu za preispitivanjem njegovog kvaliteta, svrsishodnosti, kao i prednosti i nedostataka. Ovo se pre svega odnosi na kombinovani test. Mišljenja stručne javnosti, nastavnika i direktora ukazuju na to da koncept kombinovanog testa u ovom obliku nema kapacitet da ostvari svoj puni potencijal i svrhu i da su izmene neminovne. Nastavnici se slažu u proceni da je ovaj test slabije koncipiran u odnosu na ostala dva testa i da postoji prostor za njegovo unapređivanje. Roditelji i učenici zastupaju stanovište da treći test predstavlja veliko i nepotrebno opterećenje koje dovodi do stanja preteranog stresa, anksioznosti i zabrinutosti“, piše u Strategiji.