Foto: PromoČesto osećamo nelagodu i stid kad u prisustvu muškaraca govorimo o menstruaciji, pretpostavljajući da ih ta tema ne zanima, da je neprikladna ili im je ružna. Prava pitanja su: zašto je ono što se muškarcima dopada priorite u odnosu na ono što je ženama važno?
Zašto žene prihvataju da ne govore o onome što muškarci nisu prihvatili kao relevantnu temu?
Neko je negde rekao: „da muškarci imaju menstruaciju, sve bi bilo drugačije“.
Ulošci bi se delili džabe. Stvarnost je potpuno drugačija. Više od 500 miliona žena na svetu živi u menstrualnom siromaštvu.
Menstrualno siromaštvo predstavlja nedostupnost menstrualnih proizvoda, higijenskih sredstava, adekvatnog upravljanja otpadom i obrazovanje o menstruaciji.
Povezano je sa stigmatizacijom i tabuizacijom menstruacije, koja je kulturološki (rodno) uslovljena i ukazuje na isključivanje, nevidljivost i neprepoznatnjivost potreba i iskustava žena.
Poruka koja se šalje kroz kampanje za smanjenje PDV na menstrualne proizvode, ili besplatne uloške i tampone u osnovnim i srednjim školama je da su žene i devojke jednako važne i vredne i da njihove potrebe, koje su polno uslovljene, moraju biti vidljive i prepoznate.
Globalni pokret za menstruaciju (The Global Menstrual Collective) sačinio je listu mera koje je potrebno sprovoditi da bi se smanjilo i okončalo menstrualno siromaštvo.
Na njoj su:
– pokretanje inicijativa za promociju pristupačnosti menstrualnih proizvoda i higijenskih praksi sa ciljem da se ženama omoguće higijenska sredstva i infrastruktura;
– povećanje vidljivosti i prepoznavanje poremećaja menstrualnog ciklusa i adekvatno lečenje;
– osiguravanje pozitivnog i podržavajućeg okruženja koje omogućuje ženama koje imaju menstruaciju da učestvuju u svim društvenim, profesionalnim, obrazovnim i drugim aktivnostima;
– kampanje koje doprinose normalizaciji menstruacije, odnosno njenoj destigmatizaciji i detabuizaciji.
U mnogim zemljama sveta aktivistkinje su pokrenule i izvojevale inicijative za smanjenje PDV na menstrualne proizvode, a u nekim zemljama i gradovima, kao što je Škotska ili Rijeka u Hrvatskoj, obezbeđeni su besplatni menstrualni proizvodi u osnovnim i srednjim školama.
Nedavno je u Srbiji, sa idejom da menja odnos prema menstruaciji, Gender Knowledge Hub pokrenuo prvu kampanju za smanjenje menstrualnog siromaštva, dostupnosti higijene i menstrualnih proizvoda i detabuizaciju menstruacije, znajući da mali koraci i saradnja vode do velikih promena.
Za Srbiju još uvek nemamo istraživanje o rasprostranjenosti i manifestacijama menstrualnog siromaštva, ali na osnovu istraživanja na malom uzorku iz 2022. u Novom Sadu ili podataka iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske znamo da su menstrualnom siromaštvu posebno izložene studentkinje koje nisu iz grada u kome studiraju, Romkinje i žene koje žive na ili ispod ivice siromaštva. Sve one vrlo često umesto higijenskih uložaka i tampona koriste papir, karton, stare komade odeće i slično.
Regionalna istraživanja kažu da je trećina žena prisiljena da štedi kako bi sebi priuštila osnovne potrepštine za menstrualnu higijenu, dok čak 10 odsto ispitanih građanki ove proizvode sebi uopšte ne može da priušti.
U uslovima ekonomske krize ne treba da čudi ako siromaštvo, a sa njim i menstrualno siromaštvo, postane svakodnevni problem velikog broja žena u Srbiji.
Ako na to dodamo i hronično neadekvatan pristup toaletima, pranju ruku i higijenskom upravljanju otpadom, jasno je da je pred nama dugačak put za smanjenje menstrualnog siromaštva.
Bilo bi dobro započeti ga smanjenjem PDV za higijenske potrepštine sa 20 na pet odsto. Tako će žene znati da se osnovne potrebe ne smatraju luksuzom.
Stavovi izraženi u ovom tekstu predstavljaju lična mišljenja i stavove autorki i autora i ne moraju nužno odražavati i stavove Fondacije „Fridrih Ebert“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
