„Kako da čuvamo svoje mentalno zdravlje ako smo u školi osam sati dnevno“: Gimnazijalci se žale da su preopterećeni

Oni kažu da učenik prosečne gimnazije ima okvirno 35 časova nedeljno, što je skoro duplo više nego fond profesora u istoj toj gimnaziji.

„Mi smo adolescenti u razvoju, a ne odrasli ljudi. Gde je u tih osam sati provedenih u školi vreme za odmor, gajenje pozitivnih životnih vrednosti o kojima se priča ovih dana na časovima, a da ne govorimo o vremenu za učenje i sistematizovanje naučenog ili dodatnim aktivnostima poput sporta, stranog jezika i radionica? Kako da mi, kao đaci, budemo dobri ljudi, ukoliko nemamo vremena da se naspavamo, a kamoli negujemo empatiju i ljubaznost. Kako da budemo dobri drugovi ako nemamo vremena za druženje“, pitaju gimnazijalci u pismu redakciji Danasa.

Imaju đaci odgovor i na očekivane komentare odraslih da su i oni bili đaci.

„Poštujemo to, ali vi ste bili đaci pre reforme obrazovanja koja je u prva dva razreda gimnazije uvela sat i po, a u poslednja dva čak tri sata izbornih predmeta, takozvanih paketa“, ističu gimnazijaci.

Ti predmeti su, kako kažu, osmišljeni kao projektna, grupna nastava, ali je način na koji se realizuju potpuni promašaj.

„Grubo rečeno, na tim časovima se ne radi nista. Mi đaci sedimo u učionici tih sat vremena, čekajući da prođe vreme, a neretko se plan i program časa svede na deljenje učenika u grupe. Projekti se prezentuju jedan čas, a zatim sledi dva meseca nerada bez mogućnosti izlaska iz učionice, nastave u prirodi ili čak onlajn nastave, koja bi ovaj probem umanjila“, navode gimnazijalci.

Oni predlažu da se fond časova izbornih predmeta smanji, da se ukinu ili da se uradi revizija predmeta u celini.

Iz Foruma beogradskih gimnazija kažu da su svi svesni preopterećenosti gimnazijskih učenika.

– Kada je u vreme bivšeg ministra prosvete Mladena Šarčevića najavljena reforma gimnazija, odnosno uvođenje novih izbornih programa, praktično smo jedini ukazivali na probleme do kojih bi moglo doći njihovim uvođenjem. I nije problem samo u opterećenju učenika, već i u prostornim kapacitetima, nemogućnosti da se napravi raspored, da se praktično svake godine menjaju grupe, u skladu sa izborom koji učenici naprave za tu godinu – kaže za Danas Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

On navodi da je Forum tada ostao usamljen u apelima i zahtevu da se predložena reforma pilotira u jednoj ili nekoliko gimnazija pre njene implementacije.

Markov ističe da nisu dobili podršku reprezentativnih sindikata, a roditelje i učenike u tom trenutku to nije doticalo.

– Sada kad su uvedeni ovi predmeti, imam utisak da reagujemo posledično, što bi moglo proizvesti nove probleme. Jedan od većih problema sa kojim bi se suočili nastavnici, ali i Ministarstvo prosvete, bio bi veliki broj nastavnika koji bi preko noći postali tehnološki viškovi u slučaju ukidanja izbornih programa, imajući u vidu da su za predavače zaposleni neki nastavnici ili su postojeći popunili fond. Dakle, u ovom trenutku se Ministarstvo, imajući u vidu opravdano negodovanje učenika i roditelja, nalazi između čekića i nakovnja i mora da bira između socijalnog i mira i kvalitetnijeg obrazovanja, ako je pretpostavka da bi rasterećivanje učenika ukidanjem izbornih programa doprinelo većem kvalitetu obrazovnog procesa – ukazuje Markov.

Da je reforma gimnazija donela više štete nego koristi prosvetni radnici ističu godinama unazad.

Na preveliko opterećenje učenika u „običnim“ gimnazijama svojevremeno je ukazala pedagoškinja u Gimnaziji u Čačku Nevenka Tolić, navodeći da u zavisnosti od razreda imaju 15 do 18 predmeta.

Na okruglom stolu koji je organizovala Unija sindikata prosvetnih radnika upravo na temu reforme, čulo se da ocene iz izbornih predmeta služe za popravljanje uspeha, a ove predmete žele da predaju samo oni nastavnici kojima nedostaje fond časova.

– Nijedan nastavnik neće da uzme da predaje izborne predmete ukoliko može da dobije svoj osnovni predmet. Dakle, izborne predmete predaju samo oni koji ne mogu da biraju. Ti ljudi su ostavljeni na cedilu, nisu prošli nikakvu obuku, ne postoje udžbenici. Dosta je mladih nastavnika koji su tek izašli sa fakulteta i sada treba da se uhvate u koštac sa predmetima koji zahtevaju širinu – rekla je tada Tolić.

Prosvetna vlast ostala je gluva čak i na apele direktora gimnazija, članova Društva direktora škola Srbije, koji su početkom ove godine ukazali da nastava izbornih programa ne funkcioniše onako kako je zamišljena, niti ispunjava svoju svrhu.

Direktori su izneli podatak da gimnazijalci u proseku imaju 6,6 časova dnevno i da je u takvim uslovima nemoguće organizovati čas odeljenjskog starešine (ČOS), dodatnu ili dopunsku nastavu, sekcije…

Njihov predlog je bio da se postupno najpre smanji broj izbornih predmeta koje učenici biraju sa dva na jedan, kao i da se fond časova u III i IV razredu smanji na jedan čas.

Nijedan od ovih predloga do sada nije usvojen, niti se pominju u izmenama Zakona o srednjem obrazovanju koje su trenutno u skupštinskoj proceduri.

Šta kaže zakon?

Zakon o srednjem obrazovanju propisuje da u gimnaziji učenik može da ima do 27 sati (ne školskih časova) obaveznih predmeta i izbornih programa nastave nedeljno, a u stručnoj i umetničkoj školi do 28 sati. Pripadnici nacionalne manjine koji stiče obrazovanje na jeziku nacionalne manjine, odnosno dvojezično ili na srpskom jeziku, ima do dva sata nastave nedeljno više. U nedeljni broj sati se ne uračunava trajanje dopunske i dodatne nastave i časa odeljenskog starešine.