Merak je kuvati i na 40 stepeni

Možda nema tradiciju kao „Golubački kotlić“, koji gura više od pola veka, ali ovaj donjomilanovački, obnovljen početkom ovog veka, ima neku svoju draž i privlači takmičare. I stare i mlade, muške i ženske, profesionalce i amatere koji se par sati trajanja takmičenja dobro zabavljaju i to ističu kao najvažnije.

Dok se riblji specijaliteti krčkaju, to po propozicijama takmičenja traje između sat i po i  dva, ima vremena da se na roštilju okrene i nešto drugo osim ribe, popriča sa komšijskim, ne suparničkim ekipama, zapeva, zaigra, kibiceri i navijači posluže pićem – vrelo je subotnje popodne i treba gasiti žeđ hladnim pivom, jer ništa gore nego da se dehidrira.

Zlu ne trebalo, tu je na dežurstvu i medicinska ekipa koja na sreću nije imala posla i mogla je da se pridruži posmatračima kojih je, kako se veče približavalo, bivalo sve više. Neki su u obližnim prodavnicama, pripremajući se za degustaciju, kupili hleb, a  neki došli opremljeni sopstvenim priborom jer korona je i treba voditi računa o higijeni.

Riblje čorbe i paprikaši u kotlićima, za takmičenje je bilo prijavljeno 13 čorbi i četiri paprikaša, publici bi bili tek na zub, zato je za velikim kazanom opremljen takođe king sajz varjačom bio alas Dejan Rančić. Znajući za pravilo da je vojnički pasulj najukusniji kada se sprema u kazanu pitah da li isto važi i za riblju čorbu:

– Iskustvo kaže da je riblja čorba spremljena u velikom kazanu ukusnija, ali je merak spremati je u kotliću – reče Ranča mešajući svoj specijalitet.

I levo i desno od, da kažemo, centralnog kazana naređalo se dvadesetak kotlića. Mali od kuhinje su glavnim majstorima pomagali seckajući povrće i pazeći na vatru.

– Najbolji recept za riblju čorbu je da svako doda malo po nešto – objašnjava Dragana Trailović.

Brat joj Dušan dodaje da su tajna dobre čorbe „travke pobrljavke“, a adut njihove ekipe „Vlaško – mađarska mućkalica“ je zet Mađar. Računaju da će neki mađarski štos učiniti čorbu ukusnijom.

– Pomerio je svoj odlazak da bi danas kuvao sa nama. Nešto ćemo zajedno izbućkati – kaže Dule, pazeći da se sve ono spakovano u kotlić ne prekuva.

Malo dalje od vlaško-mađarskog kotlića na roštilju cvrče kobasice, svinjske šnicle, pileća krilca, da se ova internacionalna ekipa okrepi. Dragiša mesar, poznatiji kao Barazer, znojav što od roštilja, što od spoljne temperature dobacuje: „Ovo je najbolja riba“.

Idemo dalje. Obično na ovakvim takmičenjima muškarci vode glavnu reč, pa nam pažnju skreće ženska ekipa. Mlađahne Aleksandra, Ivanka i Tamara kao „Bele ciganke“ ukrstile su koplja sa muškarcima, izborivši se za ravnopravnost.

– Ovo je čisto ženska čorba, ne primamo muške u našu ekipu – reče nam Tamara Barunac uz osmeh.

Takmičari su sve vreme pod budnim okom tročlanog žirija. Jova Radulović, Jasmina Stefanović i Duda Rančić obilaze kotliće i prate šta ekipe rade. Njihov je zadatak ne samo da ocene kulinarske sposobnosti takmičara, već i da utvrde koja je ekipa bila najveselija, a koja najorganizovanija. Usput nam u kratkim crtama objašnjavaju da dobru čorbu čini kvalitetna riba, više vrsta po mogućstvu i umerena začinjenost, pri čemu povrće i začini ne smeju da prevladaju ribu. Nema veze dal’ je čorba bela ili crvena.

Kotlić „Porečkih ribolovaca“ krčkao je pod okom Miroslava Nikolića, više puta nagrađivanog na takmičenjima ovog tipa. Njegova uloga je ovoga puta savetodavna jer je takmičarsku varjaču  prepustio nasledniku, sinu Stefanu.

– Došao sam da dam poslednje instrukcije – kazao nam je Miroslav.

– Kuvam po tatinom receptu. U dobroj čorbi mora da se oseti riba – reče Stefan ubeđen da će se njihov kotlić dobro kotirati nakon ocenjivanja žirija. To uverenje delio je i njihov komšija, takođe takmičar, koji je na zasluženi odmor došao iz Nemačke u kojoj radi i  rešio da se oproba u kulinarskom takmičenju.

– Biće to ukusna čorba – kazao nam je štiteći se od jakog sunca kaubojskim šeširom.

Dva sata su prošla. Kuvanje završeno, uzorci uz šifre u kovertama odneti na ocenjivanje. Žiri opremljen hlebom, vodom i venom ko što pravila nalažu, prionuo na degustaciju i ocenjivanje. Pred njima je bilo 13 uzoraka riblje čorbe i četiri ribljeg paprikaša. Sala donjomilanovačkog Centra za kulturu u kojoj se ocenjivanje bez prisustva publike odvijalo, mirisalo je na kulinarske riblje čarolije.

– U celini gledano bilo je dobro, ali  su pojedine čorbe bile isuviše masne – ocenio je predsednik žirija Jova Radulović.

Članice žirija bile su konkretnije:

– Osnovno za riblju čorbu je da u njoj preovladava ukus ribe, a ovde je bilo čorbi u kojima se ukus ribe nije oseća – kazala nam je Jasmina Stefanović, a njen stav deli i Duda Rančić naglašavajući da „ne treba preterivati sa začinima, ne smeju nana i mirođija da ubiju ukus ribe“.

U iščekivanju odluke žirija, takmičari su navijače, kibicere, posetioce ove tradicionalne manifestacije, inače jedne od retkih koje su ovog leta održane u Donjem Milanovcu, počastili čorbom i paprikašom. Vrlo brzo se u kotlićima, a i u velikom kazanu videlo dno. Pao je i mrak i došlo vreme, nakon sabiranja ocena, da se proglase pobednici. Najpre su proglašene najmlađa i najstarija ekipa koje je određivao broj godina onih koji su je činili.

U najmlađoj ekipi „Gavra“ bile su četvorogodišnja i šestogodišnja devojčica, a u najstarijoj „Abe“ osamdesetšestogodišnji Pavle Spasić prenosio je svoje bogato iskustvo u pripremi riblje čorbe na tradicionalni način. Tročlani žiri procenio je da su „Porečki šmekeri“ bili najorganizovaniji, a „Mišini alasi“ najveseliji. Neizvesnost kome su pripale nagrade trajala je i dalje jer su žiri i organizatori imali jedino koverte sa brojevima pod kojim su uzorci predate na ocenjivanje. Druga zatvorena koverta sa brojem bila je kod svake takmičarske ekipe, čisto da ne bude protekcije.

„Oni najbolji i u jednoj i u drugoj takmičarskoj kategoriji bili su izjednačeni, nijanse su odlučile“ pojasnili su svoju odluku članovi žirija. Po njihovoj oceni  treće mesto u pripremi ribljeg paprikaša pripalo je ekipi „Deda i unuk“, drugi je „Abe“, a pobeda je pripala ekipi „Janja“. Konkurencija u pripremanju riblje čorbe bila je veća, pa je zato i plasman među prva tri slađi, rekli su nam takmičari. „Porečki šmekeri“ bili su treći, „Porečki ribolovci“ drugi, a „Baba i unuk“ pobednici.

Pobednici su uostalom bili svi, jer je i ovogodišnji „Porečki kotlić“ bio pre svega mesto dobrog druženja na zadovoljstvo učesnika i publike.