Mere štednje i Nova godina: Da li i kako gradovi i opštine treba da organizuju dočeke ove godine?

Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu, smatra da veći gradovi treba da organizuju neku vrstu dočeka, jer nemaju sve porodice mogućnost da izađu negde po restoranima ili kafićima.

“Naravno, treba sprečiti da se basnoslovni honorari isplaćuju „umetnicima“ bliskim određenim partijama. Zato sve honorare unapred objaviti, a izbor umetnika prepustiti građanima preko ankete”, ukazuje Jovanović.

Radomir Lazović, narodni poslanik Ne davimo Beograd, ukazuje da gradovi treba da organizuju doček, “ali sa idejom promocije solidarnosti, podrške ugroženima, idejom davanja i poklanjanja, kao što je to i u duhu novogodišnjih praznika”.

“Kada su javna sredstva u pitanju, a posebno u trenucima krize, treba biti jako umeren i promišljen kada se ona troše. Milioni na rasvetu i stotine hiljada evra za izvođače nisu dobra ideja i mi smo protiv tog rasipanja”, navodi Lazović.

Ekonomista Milan R. Kovačević, smatra da bi, s obzirom na to da u svetu ima dosta ljudi koji se suočavaju sa teškoćama zbog ekonomske krize, ovog puta Novu godinu trebalo dočekati drugačije nego inače.

“To znači da ne treba trošiti novac na raskošnu rasvetu a okupljanja na trgovima ako se sprovode da budu bez pompe. Trebalo bi apelovati i na građane da kod svojih kuća budu energetski odgovorni i da tome prolagode novogodišnju rasvetu u svojim domovima. Na taj način, skromnijom proslavom Nove godine, demonstrirala bi se i solidarnost sa onima koji su pod udarom krize od kojih se neki suočavaju i sa nedostatkom električne energije”, ističe Kovačević.

Mahmud Bušatlija, savetnik za razvoj i investicije, kaže da su građani svakodnevno suočeni sa velikim brojem problema tako da bi im trebalo omogućiti socijalizaciju za doček Nove godine.

“Prilikom takvih okupljanja ljudi se viđaju i druže i takav vid zabave, koji nije ni skup im ne treba uskraćivati. Treba naravno voditi računa da se novac ne razbacuje na rasvetu a muzička estrada bi mogla u uslovima ekonomske krize da svoj nastup na trgovima ne naplati”, ukazuje Bušatlija.