Foto: Nenad KovačevićEpidemijska situacija u Srbiji je alarmantna, jer smo izgubili komunikaciju sa narodom.
Zbog nepreciznih, nerazumljivih, neprihvatljivih i kontradiktornih poruka odgovornih u državi, ljudi su izgubili poverenje. Onaj ko predlaže protivepidemijske mere mora da bude jasan, tačan i precizan da bi pridobio ljude na saradnju, upozorava za Danas dr Zoran Vučinić, epidemiolog u penziji iz Užica, koji se dokazao u borbi protiv variole vere, hemoragijske groznice, svinjskog i dečjeg gripa, ali i drugih zaraznih bolesti.
Poručuje da je vakcinacija jedino rešenje, kako Srbija ne bi postala „leprozorijum kovida u Evropi“.
– Imamo dve mogućnosti – da se vakcinišemo ili da uđemo u još veći haos i da sve bolnice u Srbiji budu kovid bolnice. Da li shvatamo dimenzije našeg otpora vakcinaciji? U vreme kuge, tadašnji gradovi su bili opasani bedemima i zidinama. Mi danas idemo u tom pravcu, iako je cilj vakcinacije da takvi „bedemi“ danas ne postoje. Nemojmo da dozvolimo da Srbija ostane kužna i postane leprozorijum kovida u Evropi, opominje dr Vučinić.
* Krizni štab je odlučio da ne uvodi nove restriktivne mere. Kako to komentarišete?
– Bio sam u mnogim kriznim štabovima, ali nisam od onih koji u Kriznom štabu vide sva rešenja. Problem je i u nama. Ako ne štitimo sebe i svoju porodicu, poštujući mere koje su veoma jednostavne, krizni štab nam ne može pomoći.
* Kada premijerka Srbije kaže da ona ne veruje u protivepidemijske mere, znači li to da je ona time obesmislila epidemiologiju?
– Ona, očigledno, nije dovoljno upoznata sa značajem takvih mera i kontinuitetom njihovog sprovođenja. Možda je obesmislila glavnu stvar, a to je kontrola sprovođenja mera, koja izostaje od početka epidemije. Za razliku od mnogih, nisam pristalica zatvaranja, već moramo da shvatimo da smo svi u velikom problemu, a epidemiolozi bi trebalo da razumeju na koji način narod artikuliše svoje stavove. Verujem u protivepidemijske mere, ali kolege u medicinskom delu Kriznog štaba bi trebalo da kažu zašto ljudi ne žele da se vakcinišu. Potrebno je masovno anketiranje da se sazna odakle se crpe informacije o štetnosti vakcine, a potom agresivna edukacija da ubedimo, posebno, mlade da se vakcinišu.
* Šta Vi mislite zašto građani ne žele da se vakcinišu?
– Zato što oni koji donose odluke ne poznaju svoj narod. Bio sam terenski epidemiolog i na početku karijere, imao sreću da „padnem“ na prvoj epidemiji. Bila je to zarazna žutica u zlatiborskom selu Mačkat. Sve smo uradili po knjigama, ali nije išlo. Kada sam počeo da komuniciram sa ljudima, shvatio sam da ih ne poznajem. Ne znam njihove stavove, razmišljanja, pa ni njihov žargon. Jedna žena mi je rekla – doktore, dobro je da nema otpadaka, a to, kasnije sam saznao, znači da nema mrtvih. Moje kolege i danas koriste stručne izraze koje ljudi ne razumeju, a trebalo je da znaju da je naš narod i neobrazovan. Nije bilo komunikacije sa narodom, koji je i nepoverljiv, a na društvenim mrežama se kotrljaju monstruozne priče.
* Takva situacija je i u drugim zemljama, ljudi se protive ograničenjima i vakcinaciji…
– To je pitanje antivakserskog lobija. Svetska zdravstvena organizacija je 2000. godine napravila spisak globalnih zdravstvenih opasnosti i, posle ebole, na drugom ili trećem mestu su antivakseri, koji stvaraju pometnju i nepoverenje među ljudima, a antivakserstvo je unosno zanimanje.
* Kako ubediti građane da se vakcinišu kada to odbija i dobar deo lekara?
– Antivaksera ima i u zdravstvu, ali njihovi stavovi se ne temelje na nauci, već na materijalnoj dobiti. Ako ste završili medicinski fakultet, to ne znači da ste vaspitan i moralan čovek, da imate savest, empatiju. I medveda u cirkusu nauče da vozi bicikl, ali ne i da razmišlja.
Izgleda da su nas država i krizni štab prepustili nama samima, da su digli ruke od nas, i sami treba da odlučimo kako ćemo se ponašati i štititi, da li ćemo se vakcinisati, a bolnice su pune kovid pacijenata…
– Propustili smo priliku da uspostavimo jasnu komunikaciju sa narodom. Ona ne postoji, iako za to nisu potrebni tenderi i veliki novac. Dozvolili smo da se obesmisle protivepidemijske mere i pustili narod da igra ruski rulet. S druge strane, kada imamo vakcinu, sve ostale mere idu u drugi plan. Kao papagaj ponavljam da je jedino rešenje vakcinacija, vakcinacija i vakcinacija.
* Kako nam se dogodio paradoks da je trenutno stanje najgore od početka epidemije, a da imamo vakcine?
– To jeste zbunjujuće. Pre neki dan pitao sam jednu devojku da li se vakcinisala. Odgovorila je – taman posla. Dozvolili smo da nam dve godine od početka epidemije, to „taman posla“ bude glavni problem. Ljudima moramo da objasnimo sve do detalja, jer kovid je sistemska i opaka bolest.
* Možete li da procenite do kada će trajati epidemija?
– Ne vidim joj kraj sa ovakvim razmišljanjima i stavovima. Kao epidemiolog stare škole, u sadašnjoj situaciji, izvinio bih se ljudima koji ne žele da se vakcinišu jer su im, verovatno, moje poruke i izjave bile neprecizne, nejasne, nedovoljno ubedljive, kontradiktorne i krenuo bih ponovo. Bez toga nećemo moći napred i imaćemo razvijeni svet koji će oko Srbije stvoriti nevidljive kovid bedeme.
„Batut“ kao da ne postoji
* Utisak je da su vaše kolege u Kriznom štabu pristali na kontrolu političara.
– Ja sam epidemiolog i mogu da se obratim samo kolegama epidemiolozima, mada u medicinskom delu štaba ima ljudi koji dobro rade. Ako ne možete da sprovedete nijednu meru, a koje garantuju uspeh kontrole kovida, imate izbor – napustite Krizni štab. Moramo da povratimo poverenje u institucije, u Institut Batut, koji se ne čuje, kao da ne postoji, mada ima dobre stručnjake.
Podrška hodže u Sjenici
„Kada smo, ne tako davno, u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu započeli vakcinaciju dece protiv dečje paralize, naišli smo na veliki problem, jer su neke političke stranke, kao i danas, bile antivakserske. Pomogao nam je hodža u Sjenici kome smo objasnili šta će se desiti ukoliko ne uspemo. Pitali smo ga da li je viđao hromu decu po Pešteru i rekli mu da ih protiv toga vakcinišemo i problem je bio rešen“, svedoči dr Vučinić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
