Većina mera koje je Vlada najavila nakon ubistava u Ribnikaru i Mladenovcu ostala neispunjena: Šta je ostvareno?

U izveštaju koji je objavljen krajem godine analizirane su mere i zaključci koje je Vlada Srbije usvojila u cilju bolje kontrole oružja i unapređenja bezbednosti u školama i među mladima.

Vlada Srbije je nakon ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ usvojila osam mera. Dan kasnije, nakon ubistava u selima u okolini Mladenovca i Smedereva usvojeno je još šest mera. Najzad, jedna mera – postavljanje policajaca ispred škola – je sprovedena iako nikada formalno nije usvojena u formi zaključka.

Ukupno, odgovor Vlade na dva masovna ubistva bio je skoncentrisan na 15 konkretnih koraka. Od tih 15, pokazuje istraživanje BCBP-a, četiri su u potpunosti ispunjene, dok se još dve vode kao „u toku“. Nasuprot njima, stoji sedam mera koje nisu sprovedene i dve za koje nije moglo da se utvrdi da li su realizovane.

Među merama koje jesu ispunjene, najviše pažnje poklanjano je javnom pozivu za predaju registrovanog i neregistrovanog oružja bez posledica. Poziv je bio otvoren skoro dva meseca tokom kojeg je prikupljeno 82.398 komada vatrenog oružja, 4.243.139 komada municije i 26.485 komada minsko-eksplozivnih sredstava.

Mera koja je takođe sprovedena je kontrola zakonitosti rada streljana. Ova kontrola je trajala tri meseca, a epilog su četiri prekršajne prijave za nepravilno vođenje evidencije. Paralelno, u toku je i kontrola lica koja imaju dozvolu za držanje oružja i to da li ga drže u skladu sa zakonom.

Kao odgovor na masakre Vlada je uvela dvogodišnji moratorijum na izdavanje dozvola za držanje i nošenje oružja i ta mera se vodi kao „u toku“. Isti moratorijum uveden je i za lovačko i sportsko naoružanje, ali je Vlada krajem oktobra prošle godine ukinuta taj moratorijum.

Poslednja mera koja je ispunjena je formiranje Saveta za sprečavanje vršnjačkog nasilja i Radne grupe za bezbednost dece na internetu. Radna grupa je krajem avgusta predala Savetu i Vladi Srbije predloge koje korake preduzeti kako bi se poboljšala bezbednost dece na internetu.

Izuzimajući poslednju, ono što sve mere koje su ispunjene ili se ispunjavaju imaju zajedničko da ih sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i da ne zahtevaju nikakvu izmenu zakona. Sve one mere koje traže upliv zakonodavne grane vlasti – ostale su u crvenom.

Tako se, po svemu sudeći, odustalo od pooštravanja uslova za dobijanje oružja, kao i od uvođenje obaveznog šestomesečnog zdravstvenog pregleda naoružanog lica, pošto bi te dve mere zahtevale izmenu Zakona o oružju i municiji.

Izmene Krivičnog zakonika bile bi neophodne kako bi se ispunile naredne dve mere – pooštravanje kazne za nedozvoljeno držanje i nošenje oružja, ali i uvođenje krivičnog dela koje bi kažnjavalo svakoga ko deci omogući da dođu u posed oružja.

Bez realizacije ostale su i najkontroverznije mere – spuštanje granice krivične odgovornosti sa 14 na 12 godina, uvođenje obaveznih testova na narkotike u školama i pooštravanje sankcija za pružaoce medijskih usluga koji ne poštuju propise.

Najzad, za dve mere nije bilo moguće utvrditi da li su ispunjene. Konkretno, u pitanju je mera revizije svih izdatih dozvola za oružje, kao i pooštravanje sankcija za učenike koji krše zabranu unošenja, alkohola, druge ili bilo kog oružja u škole.

Aleksandar Olenik je po više osnova bio povezan sa slučajem masovnih ubistava u Srbiji. Kao advokat je u privremeno zastupao jednu od porodica žrtava u slučaju Ribnikar. Kao narodni poslanik, bio je član skupštinskog Anketnog odbora koji nikada nije odmakao dalje od konstitutivne sednice.

On kaže da je još u maju bilo jasno da je većina mera tu zbog propagandnog efekta.

– To je bila klasična kontrola štete. Ja sam uveren da nikada nije postojala stvarna namera predstavnika vlasti da većinu mera sprovede u delo. Cilj je bio umiriti javnost, računajući da posle nekog vremena niko neće ni pitati šta je bilo sa merama. Što je, ruku na srce, najčešće i slučaj, kaže Olenik.

Što se tiče mera koje su sprovedene, Olenik ističe da njima ne može mnogo da se zameri, ali da se zaobilazi suština problema.

– Policija, pooštravanje sankcija, svaki vid represije dolazi do izražaja nakon što se nešto dogodi. Međutim, ovde mora da se deluje preventivno, svaka mera mora da bude fokusirana na decu, kvalitet njihovog obrazovanja, poboljšanja uslova u kojima odrastaju… Ključno pitanje bi moralo da bude, kako se sa decom radi? Umesto toga, većini političara obrazovanje je tradicionalno poslednja rupa na svirali, ističe Olenik.

Njegov stav na tragu je zaključka koji se navodi u samom izveštaju, a u kom se ističe da su mere bile motivisane političkim interesima da se zadovolji javnost, te da ih nisu doneli profesionalci iz oblasti javne bezbednosti, pravosuđa ili školstva.

Dugogodišnji direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Dobrivoje Radovanović kaže da ne postoji nijedno društvo koje je uspelo da u potpunosti iskoreni masovna ubistva.

– Tu se prvenstveno radi o psihopatologiji. Nema te mere koja može ugasiti nečiju psihotičnu želju za ubijanjem ili željom da postane vođa neke kriminalne bande, kaže Radovanović.

U tom kontekstu, on ne veruje da će sprovedene mere doprineti značajnom povećanju bezbednosti.

– Imali smo i ranije akcije dobrovoljne predaje oružja, pa se ništa nije promenilo, kriminal se valja Srbijom. Ono što se ne shvata je da kriminal ne zavisi od policije, već od politike, od društva kao celine, navodi Radovanović.

Podsetimo, 3. maja prošle godine učenik sedmog razreda Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu ušao je u školu i iz vatrenog oružja ubio devet učenika i čuvara škole.

Učenik je uhapšen, ali zbog činjenice da je u trenutku napada imao trinaest godina ne može krivično da odgovara. Protiv njegovih roditelja trenutno se pred Višim sudom u Beogradu vodi krivični postupak zbog teškog dela protiv opšte bezbednosti, kao i zbog nedozvoljenog držanja i nošenja oružja. Paralelno se vode i parnični postupci.

Dan kasnije, 4. maja dvadesetjednogodišnjak je iz pištolja i automatskog oružja ubio devet i ranio 12 osoba u selima Dubona i Malo Orašje, koja se nalaze u blizini Mladenovca i Smedereva. Protiv U. B. tužilaštvo je podiglo optužnicu tražeći kaznu od 20 godina zatvora, što je zakonski maksimum u konkretnom slučaju.

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.