Merkelova pod prismotrom

Tržište i investitori koji smatraju da su izneverena ranija nejaka obećanja o rešavanju dužničke krize Evrope žele proboj da bi se osiguralo da dužnička kriza u regionu ne proguta svetsku ekonomiju. Proboj zavisi od Angele Merkel, konstatuju upućeni.

Ali, nije verovatno da će Merkel popustiti. Ona je u više navrata tvrdila, a u sredu i ponovila, da su kratkoročna rešenja, kao što su koncentracija duga ili aktivnije reagovanje Evropske centralne banke, beskorisni ukoliko vlade ne dokažu da mogu da upravljaju svojim budžetima. Ona najpre želi veliku, ambicioznu političku uniju.

Iako možda neće moći da promene mišljenje Merkelove, drugi lideri koji su ranije izbegavali da joj se suprotstave, možda se ovog puta neće uzdržati. Italijanski premijer Mario Monti, u opasnosti da izgubi svoj posao zbog frustracije birača merama štednje, govori sve otvorenije. Monti je u Briselu u sredu uveče rekao da su Italijani dali velike žrtve i stavili deficit svoje zemlje pod kontrolu. Ali, prinosi od italijanskog duga skočili su ipak na najviši nivo za godinu dana.

Ako se Italijani obeshrabre videvši da njihovi napori ne pomažu, mogu se osloboditi „političke snage koja kaže da treba napustiti evropsku integraciju i evro, neka jedna ili druga velika zemlja ide dođavola – što bi bila katastrofa za celu Evropsku uniju“, naglasio je Monti. Italijanski premijer je rekao da je spreman da radi do nedelje u noć, a ne samo do večeras kada se samit završava, da bi se osiguralo da će lideri sastaviti paket mera za podršku privrednog rasta, koji će biti dovoljno ubedljiv da smiri finansijsko tržište.

Izjave španskog premijera čak zvuče očajno. „Najhitnije je pitanje finansiranja“, izjavio je u sredu premijer Mariano Rahoj. „Mi se ne možemo još dugo finansirati po ovim cenama; mnoge institucije i finansijske ustanove čak nemaju ni pristup finansijskom tržištu“.

Sajmon Tilford iz Centra za ekonomske reforme rekao je da „Francuzi, Italijani i Španci pokazuje sve veću spremnost da nastupe kao jedan“. Oni ranije nisu bili voljni da izoluju Angelu Merkel, rekao je on. „Ali, fleksibilan pristup im je doneo veoma malo. Sada su uznemireni i frustrirani. Ako će neko povesti napad, to može biti Monti – on ima najviše kredibiliteta na evropskoj sceni“, a ima i najviše da izgubi ukoliko pritisak na Merkelova ne uspe.

Dok je Francuska ranije bila tradicionalni partner, ali i protivteža Nemačkoj u evropskim poslovima, novi francuski predsednik Fransoa Oland je najmanje iskusan šef države na samitu. On je tek sedam nedelja na dužnosti, a ima karijeru graditelja konsenzusa, a ne konfrontacije i podbunjivanja. Osim toga, privreda njegove zemlje slabi uz prognozu rasta od samo 0,4 odsto ove godine.

Usred poziva Grčkoj i drugim mediteranskim članicama, a čak i Nemačkoj, da se povuku iz evrozone, Merkelova se založila za veće jedinstvo: „Treba nam više Evrope. Tržište čeka na to“, rekla je nemačka kancelarka. Ali je insistirala i na tome da zajednički izdate evroobveznice – za koje neki stručnjaci kažu da će pomoći smirivanju opasnosti od bankrota Španije ili Italije, koji se nikako neće moći platiti – mogu biti „ekonomski pogrešne i kontraproduktivne“ ako budu uvedene pre no što vlade pokažu da mogu poštovati budžetska pravila. „Nadzor i odgovornost moraju ići ruku pod ruku“, kaže nemačka kancelarka.

Grčka traži nove pregovore o planu štednje

Atina – Grčka će na Samitu šefova država i vlada EU u Briselu zatražiti nove pregovore o njenom planu štednje, objavio je juče grčki dnevni list „Ta Nea“. Pismo grčkog premijera Andonisa Samarasa, u kojem se naglašava da su parlamentarni izbori 17. juna u Grčkoj pokazali da je većina Grka proevropski orijentisana, u Brisel će odneti predsednik Grčke Karlos Papuljas. Samaras u pismu navodi da sve veća recesija dokazuje da je neophodna revizija plana o štednji, koji je Grčka potpisala u februaru ove godine, a koji je uslov da ta zemlja dobije novu tranšu pomoći u vrednosti od 130 milijardi evra. Samaras je odustao od putovanja na samit EU, jer je prošlog vikenda hitno operisan.