Merkelova „smirila“ Obamu

Za pregovaračkim stolom naći će se takozvani nemačko-francuski mirovni plan za Ukrajinu. Sastanak sledi u trenutku eskalacije krize na istoku Ukrajine, koju neki, među kojima i Oland, nazivaju „totalnim ratom“.

Pozicije su jasne – kriza u Ukrajini ne sme biti okončana vojnim sredstvima – stav je o kojem su se saglasili kasno u ponedeljak uveče Merkelova i predsednik SAD Barak Obama u Vašingtonu. Merkelova je navodno uspela da ubedi Obamu, bar privremeno, uprkos jakim pritiscima Kongresa, da obustavi slanje vojne pomoći Kijevu. Ipak, Obama nije u potpunosti isključio mogućnost slanja „smrtonosnog defanzivnog oružja“ Ukrajini u slučaju da diplomatija ne uspe. Rusija negira optužbe Zapada i Ukrajine da šalje vojnike i snabdeva pobunjenike, i upozorava Zapad da bi slanjem oružja Ukrajini pogoršao krizu.

Susret sa Obamom je bio poslednji pokušaj Merkelove u okviru njene šatl diplomatije da pridobije strane da bi se postigao trajni i sveobuhvatni mir za Ukrajinu. Obama i Merkelova su demonstrirali jedinstveni transatlantski front protiv Rusije i njenog lidera, tvrde zapadni mediji.

Ishod današnjih razgovora u Minsku je neizvestan. Diplomatija je i do sada dala malo rezultata, podsećaju analitičari. Septembarski sporazum koji je pozivao na povlačenje teškog naoružanja i stvaranje tampon zone „pregažen“ je vrlo brzo pošto je potpisan. Naknadni pozivi na mir su ignorisani.

Francuski diplomatski izvori, na koje se poziva AP, navode da je demilitarizovana zona između Ukrajine i Rusije nužna za prekid vatre ali i najspornija tačka u novim međunarodnim naporima da se uspostavi mir.

I ovaj kao i septembarski plan poziva, između ostalog, na prekid vatre, povlačenje artiljerije, razmenu zatvorenika. Takođe, separatistima se nudi značajna autonomija u oblastima koje su pod njihovom kontrolom. Plan takođe predviđa uspostavljanje demilitarizovane zone od 50 do 70 kilometara oko sadašnje glavne linije fronta. Naglasak na trenutnoj liniji fronta alarmirao je Ukrajinu, koja tvrdi da je demarkaciona linija od Minska (dakle linija pre poslednjih teritorijalnih dobitaka separatista) jedina koju bi trebalo poštovati.

Čini se da Moskva kalkuliše da će intenziviranjem ekonomskog, vojnog i političkog pritiska dovesti do gubitka podrške unutar Ukrajine za prozapadno orijentisanu vladu u Kijevu, ukazuju analitičari.

Sudbina inicijative Merkel – Oland pomoći će u krajnjem slučaju da SAD oblikuju svoju konačnu odluku o tome da li obezbediti vojnu pomoć Ukrajini ili ne. S obzirom na to da kriza na istoku Ukrajine eskalira, Obama je suočen sa teškom odlukom da odgovori na pritiske kod kuće, a time i dovede do podela u zapadnoj strategiji prema Ukrajini, od čega bi jedine koristi imali Rusija i separatisti, zaključuju stručnjaci, prenosi Vašington post.

Poljska ne šalje oružje

Varšava – Ministar odbrane Poljske Tomaš Sjemonjak odbacio je juče tvrdnje da će Poljska slati tenkove i protivavionske rakete u Ukrajinu, javila je agencija AP. Sjemonjak je izjavio poljskom nacionalnom radiju da Varšava neće u susednu Ukrajinu slati naoružanje, ali sprema drugu pošiljku hrane, odeće i drugih stvari za ukrajinske oružane snage. Nema govora o slanju teškog naoružanja Ukrajini, ni raketa niti tenkova, Poljska nema takve planove, rekao je Sjemonjak. FoNet

Vežbe Crnomorske flote

Priobalne jedinice Crnomorske flote Rusije počele su vojne vežbe na planinskom poligonu na Krimu, javlja Sputnjik. U vežbama učestvuje više od 600 vojnika i oko 50 jedinica borbene tehnike, od kojih je većina tek nedavno stigla u flotu. Događaj se odvija u skladu sa planom borbene obuke. Kako je precizirala pres-služba Crnomorske flote, ovaj kompleks za obuku (Angarski) dugo nije bio korišćen, ali je naporima komande u najkraćem roku pripremljen za izvođenje vojne vežbe.