Merkelova uspela da pridobije Buša

Lideri G8 vodećih industrijskih zemalja sveta saglasili su se juče na samitu u Hajligendamu da je neophodno „suštinsko smanjivanje“ štetnog efekata staklene bašte. „Postignuta je saglasnost da je neophodno suštinsko smanjivanje efekta staklene bašte“, izjavio je izvor blizak Evropskoj uniji i dodao da su se SAD protivile određivanju čvrstih ciljeva o tom smanjivanju potrebnom za borbu protiv opasnih klimatskih promena.
Pred nemačkom kancelarkom bio je možda i nemoguć zadatak da ubedi predsednika Džordža Buša da je nužan fleksibilniji američki stav da bi zaista bile zaustavljene dalje negativne posledice klimatskih promena. Prema zamisli Berlina, do 2050. prosečna temperatura na planeti ne sme da se poveća za više od dva stepena, a da bi se to postiglo potrebno je da se emisije ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova smanje za 50 odsto.

Region oko Hajligendama zaradiće 140 miliona evra

Berlin – Region duž obale Baltičkog mora oko Hajligendama gde se održava samit G8 ostvariće tokom tog skupa zaradu od 140 miliona evra. Ovu brojku objavili su nemački mediji pozivajući se na procene zvaničnika savezne pokrajine Meklenburg-Predpomeranija u kojoj se nalazi Hajligendam. U sumu od 140 miliona uračunati su izdaci članova delegacija osam zemalja učesnica samita i 4.700 akreditovanih novinara, ali i protivnika globalizacije koji već od subote organizuju stalno nove protestne akcije. Procenjuje se da svaki demonstrant, od kojih su mnogi smešteni u kampovima u regionu, u proseku dnevno troši 20 evra. Vlasti Meklenburga-Predpomeranije računaju, međutim, da će im se samit pre svega dugoročno isplatiti jer će njihova pokrajina postati poznata širom sveta. Taj, turistički ionako poznat, kraj sa arhitektonski atraktivnim i lepo uređenim vazdušnim banjama i kupalištima nada se ne samo dodatnom dolasku turista, već i novim investicijama, pre svega u oblasti zdravstva i obnovljivih energija.

Predsednik Evropske Komisije Hose Manuel Baroso juče je u jednom TV-intervjuu ocenio da će samit „biti uspeh ako u završnom dokumentu jasno i izričito bude naglašena obaveza da se prihvati Postkjoto-sporazum“. „Ako to ne bude utvrđeno onda moram da kažem da će ovo biti propali samit“, rekao je Baroso.

Čamci Grinpisa u zabranjenoj zoni

Berlin – Nemačka mornarica juče je u spektakularnoj akciji uklonila dva gumena čamca međunarodne ekološke organizacije Grinpis iz zabranjene priobalne zone oko Hajligendama gde se održava samit G8. Vojna mornarica je nekoliko minuta u zalivu pred Hajligendamom „jurila“ aktiviste Grinpisa dok ih nije „izgurala“ izvan zabranjene zone. Uprkos tome, ekolozima je uspelo da makar na kratko razviju transparent na kojem je pisalo „G8 act now“ čime se učesnici samita pozivaju da odmah počnu da deluju na zaštiti klime. Tokom „lova“ na čamce Grinpisa došlo je do sudara jednog od njih s vojnim čamcem, zbog čega je posada morala da skače u vodu. Da li je neko pri tome zadobio i povrede mediji za sada nisu preneli. Portparolka Grinpisa Svenja Koh je za TV-stanicu NTV rekla da je namera njene organizacije bila da se šefovima država ili vlada G8 preda peticija s pozivom da se preduzmu što hitnije akcije za sprečavanje nepoželjnih posledica promena klime.

Čelnici G8 razgovaraće danas i o ekonomskim temama, odnosno o liberalizaciji svetske trgovine uz mogućnosti ograničavanja moći finansijskih tržišta, o zaštiti robnih marki i intelektualne svojine, kao i o Africi.

Česi i dalje protiv antiraketnog štita

Prag – Američkom predsedniku Džordžu Bušu nije pošlo za rukom da tokom kratke posete Pragu u ponedeljak i utorak ubedi obične Čehe da im je potreban radar američkog antiraketnog štita, pokazala je najnovija anketa agencije STEM. Rezultati istraživanja pokazali su da 53 odsto ispitanika smatra da Bušova poseta nije nimalo doprinela da se smanji otpor dve trećine nacije protiv buduće američke baze, radara i vojnika u poligonu Brdi, južno od Praga. Oko 27 odsto Čeha, međutim, ocenilo je da je poseta ipak bila koliko-toliko korisna, dok čitava petina anketiranih nije umela da odgovori. Na pitanje ispitanicima da li podržavaju postavljanje evropske komponente američkog štita protiv raketa iz Irana ili Severne Koreje u Češkoj i Poljskoj, 67 odsto Čeha odgovorilo je odrično, dok je 33 odsto njih reklo da prihvata američki plan. I poljski analitičari ocenjuju da je Bušova poseta Češkoj i Poljskoj služila pre njemu i eventualno domaćim zvaničnicima, nego što je predstavljala efikasno lobiranje za štit kod prosečnog gospodina Novaka u Češkoj i gospodina Kovalskog u Poljskoj. Posle samita G8 u nemačkom Hajligendamu američki predsednik danas stiže u tročasovnu posetu Poljskoj. „Tako nisku podršku američke javnosti i popularnost nije imao do sada nijedan američki predsednik. Za Buša bi bilo važno kada bi se sreo s nobelovcem i bivšim predsednikom Lehom Valensom, što bi moglo da mu poboljša imidž kod kuće“, rekao je poljskim medijima Marek Golenbjovski s Varšavskog univerziteta.

Britanski premijer Toni Bler izrazio je nadu pre sastanka da će se G8 saglasiti povodom „bitnog smanjenja“ emisije gasova na dugi rok uprkos američko-evropskom neslaganju povodom obavezujućeg smanjenja. „Mislim da je moguće da okončamo samit sporazumom o znatnom smanjenju efekta staklene bašte do 2050. kao globalne mete, što je u skladu s brojkama o kojima razgovaraju Evropljani“, izjavio je Bler posle razgovora sa svojim prijateljem američkim predsednikom Džordžom Bušom.
Stojeći pored Blera Buš je bio tužan jer je ovo njihov poslednji sastanak, te je odao priznanje Bleru koji napušta funkciju 27. juna, posle deset godina provedenih na vlasti. „Ovo je nostalgičan trenutak za mene. Žao mi je što je ovaj trenutak došao, ali takav je život“. Bler nije bio prilično raspoložen da oživljava sećanja s Bušom, već je izjavio da bi ovo trebalo da bude apsolutno iskren trenutak i da nema vremena da bude nostalgičan“.
Merkelova kao domaćin i predsedavajuća sastankom sedela je na čelu stola, levo od nje je sedeo Bler, a do njega Buš. Takođe, za stolom su sedeli i ruski predsednik Vladimir Putin, italijanski premijer Romano Prodi, kanadski kolega Stefan Harper, francuski predsednik Nikola Sarkozi, japanski premijer Šinzo Abe i Hose Manuel Baroso, predsednik Evropske komisije.
Merkelin savetnik za klimatske promene Hans Joakim Šelnuber izjavio je pre sastanka da brine da se lideri neće saglasiti povodom drugog dela nemačkog predloga: obavezno povećanje energetske efikasnosti za 20 odsto do 2020. „Bilo bi razočaravajuće ukoliko pitanje energetske efikasnosti bude marginalizovano“.
Bela kuća kaže da veruje da cilj energetske efikasnosti treba da postavi svaka nacija pojedinačno. Pitanje je i koju će ulogu odigrati Rusija. Putinov portparol Dmitri Peskov izjavio je da je Putin otkrio „pozitivne i pragmatične aspekte“ i u planovima Buša i Merkelove.