Merkijavelizam ili tiha dominacija Evropom

U intervjuu za Frankfurter algemajne cajtung, Bek kaže da je nemačka kancelarka Angela Merkel razvila „jednu Merkijaveli metodu, jednu vezu između Makijavelija i Merkel-politike moći. Tu metodu karakteriše sklonost ka ne-činjenju, još-ne-činjenju, kasnijem činjenju, ka otezanju. U njenoj igri moći „da i ne“ (Ja-Nein ili „Jein“) saznaju zemlje i vlade zavisne od nemačkih kredita o svojoj zavisnosti od nemačke saglasnosti“. Što je predmet sve oštrijih kritika.

Ali Bek ipak smatra da su plakati koji Nemačku dovode u vezu sa Četvrtim rajhom ili fotomontaže koje Merkelovu prikazuju u naciuniformi neprimereni. „Merkelova ni u kom slučaju ne teži vojnoj moći. Utoliko je kritika da se tu radi o Četvrtom rajhu apsurdna. Kao što je pokazala NATO-intervencija u Libiji, njena vlada pre pokušava da se vojno drži u pozadini i učini Nemačku nekom vrstom Švajcarske, iako je član NATO“. Bek kaže da Nemačka u stvari teži ekonomskoj dominaciji. „Dojče mark nacionalizam, koji je posle rata suštinski doprineo izgradnji našeg identiteta, prerastao je u nemački evronacionalizam. Savezna kancelarka ističe politiku štednje, koju smatra za ispravnu, nasuprot multiratelarnim obavezama, koje čine Evropu, i sprovodi je rigorozno, mada neformalno“. Ovde Bek podseća na teoriju „Empire State“ Maksa Vebera, po kojoj se široka mestimično i despotska hegemonija može sprovoditi i bez formalnih komandnih nadležnosti. Primer Pruske u Nemačkom carinskom savezu i Njujorka kao sedišta velikih finansijskih tržišta, koje je dao Veber, Bek proširuje na današnju Nemačku: „Taj pojam se može sasvim dobro koristiti kako bi se okarakterisao položaj Nemačke u Evropi: formalne strukture vladanja u Evropi i dalje postoje, ali pod pritiskom krize, Nemačka je bez formalne zapovedne nadležnosti dobila na moći.“

Ipak, ima nešto i dobro u merkijavelizmu, tvrdi Bek. Iako broj evroskeptika u samoj Nemačkoj raste, nemačka kancelarka uspešno lavira između arhitekata Evrope i evroskeptika, i ne podržavajući ni jedne ni druge, korak po korak uvodi sve više Evrope.

Bek dalje tvrdi da postoje „radikalno različite vizije budućnosti Zapada među kojima je u međuvremenu gotovo nastao unutrašnji hladni rat. Želimo li jedan regulisani kapitalizam, koji traži ravnotežu sa socijalnim pokretima i otvoren je za pitanja klime, ili tipujemo na samoregulaciju globalizovanog kapitalizma i više vojnih investicija, tako da se nacionalna kohezija uspostavlja preko prijatelj-neprijatelj šeme – to je suština konflikta“.