Meronove veze sa Vašingtonom

Danski sudija Frederik Harhof je protekle nedelje napisao pismo u kojem optužuje predsednika Haškog tribunala Teodora Merona da je pomagao ciljeve američke administracije pri oslobađanju visoko rangiranih haških optuženika. Harhof je napisao i da je Meron vršio pritisak na pojedine sudije da donesu oslobađajuće presude u predmetima haških optuženika – hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača, generala Vojske Jugoslavije Momčila Perišića i bivših čelnika srpske Državne bezbednosti – Jovice Stanišića i Franka Simatovića. Sudija Harhof se suprotstavio ovim odlukama, jer je praksa Tribunala da se vojni komandiri smatraju odgovornim za zločine koje su počinili njihovi potčinjeni i sugerisao da su američki ili izraelski zvaničnici bili umešani u pomenute oslobađajuće presude.

U diplomatskoj prepisci, koju je američka ambasada u Hagu vodila sa Stejt departmentom 17. jula 2003. navodi se da je predsednik Haškog tribunala Teodor Meron susreo s ambasadorom 16. jula i preneo ozbiljnu zabrinutost zbog delovanja glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte i rizika da bi produženje njenog mandata za još godinu dana na tom mestu moglo da ugrozi takozvanu Izlaznu strategiju Tribunala. On je Karlu del Ponte opisao kao „prvenstveno medijsku ličnost koja je prevashodno zainteresovana za svoju sopstvenu zaostavštinu“. Del Ponte je napustila Tribunal 2008. godine, a danski list Information navodi da je Del Ponteova „razvlačila sudske predmete i tako stavljala prepreke na putu SAD i Rusiji da dovrše rad Tribunala“. Taj dnevni list piše i da sudija Harhof veruje da se Meron zalagao za ubrzavanje sudskih postupaka radi uštede i prestanka 20 godina dugog pravnog procesa.

U drugoj poverljivoj depeši iz 2003. na susretu Merona i drugog američkog ambasadora sudija Meron se opisuje kao „najeminentniji pristalica napora vlade SAD“, a citira se neimenovani bivši pravni savetnik Tribunala, koji kaže da depeše pokazuju da je Meron imao blisku saradnju sa američkom vladom.

„Utisak među mojim bivšim kolegama je da predsednik dobija instrukcije od američke vlade. A dokumenti ‘Vikiliksa’ sigurno ne doprinose njegovom slučaju“, rekao je taj savetnik.

Danski sudija nije želeo naknadno da komentariše za medije ovo pismo, naglasivši da ga je uputio na privatne, a ne na javne adrese, a komentar nije dao ni Meron, kome su upućene optužbe. 

Vikiliks

Novinari su portparolku Haškog suda pitali i o američkoj diplomatskoj depeši iz 2003. godine, koja je objavljena na Vikiliksu, u kojoj se sudija Meron naziva „najeminentnijim podržavaocem napora vlade SAD u Tribunalu“. Pitanje je glasilo da li Tribunal planira da pokrene istragu o Meronovim razgovorima sa diplomatama SAD. Spalinska je odgovorila da „nema planova“ za takvu istragu. Pre nego što je postao američki državljanin Teodor Meron je bio ambasador Izraela u UN.

Uticaj na Šešeljev slučaj

Magdalena Spalinska je izjavila i da pismo danskog sudije neće uticati na izricanje presude lideru SRS Vojislavu Šešelju, zakazano za 30. oktobar. Frederik Harhof je u procesu Šešelju član raspravnog veća. Spalinska je odbila da „spekuliše“ šta bi se dogodilo sa presudom Šešelju ukoliko bi sudija Harhof podneo ostavku.

Haški tribunal bez komentara

Hag – Portparolka Haškog suda Magdalena Spalinska rekla je juče na redovnoj konferenciji za štampu, da je odlučeno da se „ni jedan aspekt“ priče nastale pismom danskog sudije Frederika Harhofa ne komentariše. Isti stav preneo je i predstavnik glavnog tužioca Aleksandar Kontić. Ipak, kako prenosi Beta, izveštači iz Tribunala postavili su neuobičajeno brojna pitanja, među kojima i da li u Tribunalu postoji telo u kojem bi sudije, između sebe, mogle da izraze nezadovoljstvo ili razmatraju sopstveni rad. Spalinska je odgovorila da su „sudije sve vreme u kontaktu“, međusobno i „sa predsednikom“ suda.