Svrgnuti ukrajinski predsednik Viktor Janukovič izjavio je juče u ruskom gradu Rostov na Donu da neće tražiti vojnu pomoć Rusije za rešavanje situacije u Ukrajini i da Krim treba da ostane u sastavu Ukrajine, ali uz široku autonomiju.
„Bilo koja vojna dejstva su nedopustiva, nemam nameru da tražim vojnu podršku“, naveo je Janukovič. On je dodao da Ukrajina „treba da ostane jedinstvena i nedeljiva“ i pozvao sve da „izbegnu krvoproliće“.
Janukovič je rekao da se neće kandidovati na predsedničkim izborima jer novu vlast koja ih je raspisala smatra nelegalnom. Vratiće se u Ukrajinu, kako je kazao, kada se za to steknu bezbednosni uslovi. Svrgnuti predsednik je naveo da je zemlju napustio jer mu je bio ugrožen život,
Zbog političkih previranja na Krimu, gde su proruske naoružane grupe juče ujutru preuzele kontrolu nad dva aerodroma, ukrajinski parlament usvojio je rezoluciju kojom se od Saveta bezbednosti UN traži zakazivanje sednice zbog sve većih napetosti na tom poluostrvu. Rezolucijom se, takođe, traži od Rusije da prekine da preduzima korake koji su, smatra ukrajinski parlament, upereni protiv suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine.
S druge strane, ruski državni mediji su izvestili da ruske snage na Krimu negiraju umešanost, prenosi Beta. Ruska državna agencija RIA Novosti i Interfaks su preneli izjavu neimenovanog zvaničnika ruske Crnomorske flote čije se sedište nalazi u krimskom Sevastopolju, koji je negirao umešanost, rekavši da ruski vojnici stacionirani na Krimu, nisu preuzeli aerodrome.
AP je izvestio da je put ka aerodromu Sevastopolja blokiran sa dva vojna kamiona pored kojih je nekoliko ljudi u maskirnim uniformama, sa automatskim oružjem. Aerodrom Simferopolja je juče radio iako su i tamo bili naoružani ljudi. Vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov optužio je ruske snage za „invaziju i okupaciju“. „To krši sve sporazume i međunarodne norme i nije u nadležnosti ministarstva unutrašnjih poslova, već nacionalne odbrane“, naveo je Avakov na svojoj Fejsbuk stranici.
Parlament Krima je u četvrtak najavio održavanje referenduma o budućnosti te autonomne oblasti, u kojoj većinu stanovništva čine Rusi. Vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Oleksandar Turčinov rekao je da su ljudi sa oružjem koji od prekjuče drže zgrade vlade i parlamenta u Simferopolju „naoružani teroristi koji nastupaju pod ruskom zastavom“.
Vojna intervencija Rusije u Ukrajini, uprkos velikim vojnim vežbama blizu granice s Ukrajinom, kao i embargo na gas, čemu je Moskva ranije pribegavala kao sredstvu pritiska na Kijev, nisu izgledni, ocenjuje američki časopis Forin afers. U analizi se navodi da je ukrajinska vojska četiri puta veća od gruzijske s kojom su se ruske snage poslednje sukobile, ali i da su ukrajinske snage razvile dobru saradnju sa zapadnim vojskama. Forin afers navodi i da je nezamislivo da NATO „intervencijama zamoren i štednjom opterećen“ pošalje snage da se u ukrajinskom građanskom ratu bori protiv Rusije.
U međuvremenu, poslanici ruske Državne dume predlažu da se pojednostave pravila prijema novih subjekata u sastav federacije, čime Krimu otvaraju put u Rusiju, piše moskovski dnevnik „Komersant“. List navodi da će zbog događaja u Ukrajini Državnoj dumi biti predloženo da pojednostavi ne samo davanje ruskih pasoša Ukrajincima, već i proceduru pripajanja novih subjekata federacije Rusiji. Dnevnik dodaje da se sada predlaže da se procedura pojednostavi tako što će za pripajanje teritorije biti dovoljno „izražavanje volje naroda“, izraženo, na primer, u formi referenduma.
Potpredsednik SAD Džo Bajden preneo je ukrajinskom premijeru Arseniju Jacenjuku da Vašington pozdravlja osnivanje prelazne vlade Ukrajine. Bela kuća je saopštila da je Bajden u telefonskom razgovoru preneo Jacenjuku da će SAD pružiti punu podršku Ukrajini u nastojanju da se u toj zemlji povrati red. Takođe, saopšteno je i to da se sada već bivši predsednik Viktor Janukovič time što je pobegao iz Kijeva „odrekao svojih ovlašćenja“ kao šef države. Izbor Jacenjuka podržala je i nemačka kancelarka Angela Merkel.
Ograničeno podizanje depozita
Ukrajinska centralna banka ograničila je iznos domaće valute grivne na 15.000 (1.095 evra) koliko dnevno može da se podigne sa računa iz banaka u toj zemlji. Ukrajinska valuta izgubila je četvrtinu vrednosti od početka godine, dok je zemlja na ivici bankrota. Predsednik prelazne vlade Arsenij Jacenjuk izjavio je da javni dug Ukrajine iznosi 75 milijardi dolara, što je duplo u odnosu na visinu duga iz „2010, kada je Viktor Janukovič došao na vlast“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.