Mešanje Sinoda SPC je kršenje autonomije univerziteta

Grupa od oko 80 profesora Beogradskog univerziteta, među kojima su i naši sagovornici, uputila je otvoreno pismo patrijarhu Porfiriju, koji je i profesor PBF, pozivajući ga da se založi za zakonom zajamčene akademske slobode.

Neposredan povod za njihovo obraćanje su otkazi dvojici profesora PBF Maksimu Vasiljeviću i Rodoljubu Kubatu, kao i to što je docentu ovog fakulteta Marku Vilotiću uskraćena mogućnost da drži nastavu.

„Radni odnos pomenutim profesorima nije prestao po sili zakona, niti je prestao otkazom poslodavca, tj. dekana PBF, jer nije nastupio nijedan od razloga za to koji su predviđeni Zakonom o radu. Naglašavamo da je na našem Univerzitetu, koji je prema Zakonu o visokom obrazovanju „visokoškolska ustanova od nacionalnog značaja“ radni odnos profesora Vasiljevića i profesora Kubata prestao odlukom Sinoda SPC i potpisom dekana PBF. Takva odluka nije u skladu sa vladavinom prava i poštovanjem pravnog poretka i narušava autonomiju univerziteta i zakonom zajemčene akademske slobode. Konačno, ali ne i najmanje važno, direktno je suprotna Ustavu Srbije koji jemči autonomiju univerziteta i slobodu naučnog stvaralaštva“, navedeno je u otvorenom pismu profesora UB.

Oni su pozvali patrijarha da kao predsednik Saveta PBF i njegov sadašnji pokrovitelj pomogne oštećenim kolegama i uloži svoj nesumnjivi autoritet i ugled kako bi se uticalo na dekana PBF da u skladu sa zakonom stavi van snage rešenja o otkazima profesorima Vasiljeviću i Kubatu, kao i rešenje o uskraćivanju mogućnosti držanja nastave docentu Vilotiću.

Potpisnici pisma koje je patrijarhu upućeno 24. marta, a na koje do danas nisu dobili odgovor, uzdaju se u to da će u njemu, kao članu akademske zajednice, imati sagovornika da se pronađe najbolje rešenje problema koji su se otvorili na Univerzitetu usled mešanja Sinoda u kadrovska pitanja na PBF.

Dodatni problem na koji ukazuje Galjina Ognjanov, profesorka Ekonomskog fakulteta, je predloženo rešenje u Nacrtu izmena Zakona o visokom obrazovanju koje predviđa da Sinod SPC kao vanuniverzitetsko telo, utiče na izbor u zvanje nastavnika i saradnika i daje odobrenje kandidatima da postanu studenti PBF.

– Ako išta može biti strašnije od ovoga, treba reći i to da se Nacrtom zakona predviđa da povlačenjem saglasnosti Sinoda nastavniku prestaje radni odnos, a student gubi pravo na dalje studiranje. Ovakav Nacrt zakona predstavlja direktno mešanje u autonomiju univerziteta koja je zajamčena Ustavom. Na prekjučerašnjoj javnoj raspravi argumente protiv ovakvog nacrta su iznele kolege sa Univerziteta u Beogradu, kao i predstavnici Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), čiji sam i sama član – kaže Ognjanov.

Ona je uverena da će akademska zajednica i ovaj put pokazati upornost i snagu da odbrani autonomiju univerziteta, pravo na slobodno izražavanje kritičkog mišljenja i integritet. Veruje i da će se na kraju i sam patrijarh, kao profesor poneti kolegijalno i u interesu akademske zajednice.

– Pravoslavno bogoslovski fakultet ima dve mogućnosti: da kao deo Univerziteta u Beogradu poštuje Zakon o visokom obrazovanju i Statut Univerziteta ili da izađe iz sastava UB da bude samostalan fakultet, odnosno da država osnuje bogoslovski univerzitet. Bilo koje treće rešenje bi nanelo štetu i samom Bogoslovskom fakultetu i Univerzitetu u Beogradu. Potičem iz svešteničke porodice, vernik sam i poštujem PBF, ali sam pre svega čovek sklon logici, a logika govori da osim ova dva moguća rešenja, treće ne postoji – ističe za Danas Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta, takođe jedan od potpisnika otvorenog pisma.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i dopisni član SANU Vladica Cvetković kaže da u sastavljanju otvorenog pisma nije neposredno učestvovao, ali da nije nimalo oklevao da svojim imenom i prezimenom stane iza njega. Uveren je da pismo može da bude od koristi za čitavo društvo.

– I ton i sadržaj ovog pisma potpuno su primereni, u njemu nema ničega što vodi daljoj polarizaciji i produbljivanju neslaganja, to je samo jedna kulturna molba opštepriznatom autoritetu da pomogne u odbrani akademske zajednice kojoj i sam pripada – ističe Cvetković.

Iako se u pismu navode aktuelni događaji u vezi sa konkretnim profesionalnim, ali i egzistencijalnim sudbinama pojedinih profesora PBF, Cvetković ukazuje da je čitav problem u svojoj suštini sistemskog karaktera i da može dovesti do ozbiljnih posledica.

– Onemogućavanje profesorima PBF da drže nastavu povlačenjem blagoslova od strane Sinoda SPC predstavlja čist primer disciplinovanja neakademskim sredstvima, što ni po koju cenu ne sme da se događa pod krovom jednog modernog univerziteta. Pritom, ovde je reč o najvećem, najstarijem i najrenomiranijem univerzitetu u Srbiji. Trenutni predlozi izmena Zakona o visokom obrazovanju pokazuju da naša država (to jest oni koji je vode) nema dovoljno sluha za ovaj problem, jer nam grubo nameće jednostrano ozakonjivanje institucije blagoslova na Univerzitetu u Beogradu, a da se pritom ni ne osvrće na naše reakcije. Za sve to vreme predstavnici PBF i SPC uglavnom ćute, što liči na njihovu nemu potvrda da su dobili čvrste garancije da će se ova promena bez teškoća progurati u Skupštini Srbije – smatra Cvetković.

On se nada da pismo koje su članovi akademske zajednice uputili patrijarhu može da ima jači efekat nego „farsične javne rasprave o Nacrtu“. Dosadašnja istupanja patrijarha u javnosti, posebno u danima po stupanju na dužnost, profesoru Cvetkoviću daju realnu nadu da pismo, osim svog tona i sadržaja, ima i pravu adresu.

– Ne sumnjam da će patrijarh uvideti da ovo nije obično pismo jednog dela univerzitetskih profesora, i to isključivo onih sa antiklerikalnim stavovima, kojima ništa što dolazi od Crkve nikad nije po volji, već da će mu biti jasno da je ovde reč i o pravim interesima SPC u Srbiji. Da budem sasvim ličan, nemam ja šta da budem protiv toga što je SPC uvek bila jedan od autoriteta kojima Srbi najviše veruju, neka tako ostane i zauvek, samo mislim da pravi interes Crkve nije da to narodno poverenje održava i popravlja uz ponižavanje akademskih institucija i podrivanje sekularnog društva – poručuje Cvetković.

Potpisnici

Među potpisnicima pisma patrijarhu su profesori Dušan Teodorović, Vladica Cvetković, Vesna Rakić Vodinelić, Biljana Stojković, Slobodan Prvanović, Dubravka Stojanović, Ognjen Radonjić, Dragana Pavlović Breneselović, Aleksandar Palavestra, Đorđe Pavićević, Aleksandar Baucal, Maja Gruden-Pavlović, Jelena Đorđević, Miodrag Jovanović, Oliver Stojković, Zoran Radovanović , Slobodan G. Marković…