Mesare brinu zbog falsifikatora

U Beogradu je prošlog vikenda, u organizaciji opštine Leskovac, Poslovnog udruženja proizvođača mesa, DP Porečje i Udruženja proizvođača industrijske paprike ,,Paprikar’’ promovisano leskovačko roštilj meso, sušena paprika i viljemovka. To je, u stvari, najnovija mera zaštite najpoznatijeg proizvoda iz grada na Veternici, naročito roštilj mesa, čija je proizvodnja poslednjih godina ozbiljno ugrožena.

Specijalni žig

Leskovačko roštilj meso će se, inače, uskoro prepoznati po elipsoidnom žigu, u kojem je stilizovana silueta snažnog bika simentalske rase, od čijeg mesa se pravi leskovačko roštilj meso za ćevapčiće i pljeskavice. Leskovačko roštilj meso biće prepoznatljivo i po jedinstvenoj ambalaži i načinu pakovanja i po posebnom uputstvu za čuvanje mesa do upotrebe – ocena je Udruženja proizvođača roštilj mesa.

U Donjem Stopanju, nedaleko od Leskovca, nedavno su pronađene gotovo četiri tone neispravnog roštilj mesa dopremljenog sa Kosova i Metohije. Novica Marinković, predsednik Udruženja prerađivača roštilj mesa i vlasnik preduzeća ,,Marinković’’, ističe da je poslednjih godina promet roštilja opao za trećinu i da dvadesetak registrovanih klaničara i prerađivača mesa uspevaju tokom jednog meseca da proizvedu i isporuče dvadesetak tona. On, takođe, dodaje da će najnovija dešavanja oko švercovanog mesa s Kosova i Metohije sigurno biti veliki udarac na proizvođače i prerađivače mesa leskovačkog kraja.
U Leskovcu se već nekoliko godina vodi akcija na zaštiti roštilj mesa kao jednog od ,,simbola grada“. Stručnjaci upućeni u ovu oblasti pojašnjavaju da zaštita geografskog porekla ima dva nivoa – pravo da proizvod nosi geografsko poreklo i, drugi, koji podrazumeva samu zaštitu porekla. Ime porekla znači da se na istom mestu odvija proizvodnja, prerada i priprema proizvoda, dok je za geografsku oznaku dovoljno da se samo jedan od ova tri ciklusa obavlja na mestu čiju će oznaku proizvod nositi, a čitava procedura zaštite nije nimalo jednostavna, jer traje godinu i više dana.
Leskovac je, zna se, prepoznatljiv širom Srbije, pa i van granica zemlje po – tekstilu, paprici i roštilj mesu. I dok se poslednjih godina o tekstilu besedi kao o „propuštenoj prilici“, jer je „srpski Mančester“ mogao da se nametne bar na balkanskom tržištu tekstila, ali tu šansu nije iskoristio, dotle se o paprici, koja se ovde proizvodi u ogromnim količinama (delimično i izvozi) govori ne bez ponosa. Ipak, ono što bi Leskovac moglo da izvuče iz velike krize jeste – roštilj.
Proizvođači roštilj mesa dobijanjem žiga po Zakonu o žigovima vidno su obeležili svoj prehrambeni proizvod, koji je na tržištu skoro dva veka prepoznatljiv, standardnog i ujednačenog kvaliteta. Milutin Petrović s Tehnološkog fakulteta u Leskovcu, kaže da zaštita roštilj mesa jeste veoma važan korak, ali da tek predstoji velika bitka.
– Leskovački majstori roštilja već dva veka su radili na tradicionalan i originalan način roštilj meso za ćevapčiće i pljeskavice. U proizvodnji leskovačkog roštilj mesa ostvarili su punu saradnju s lokalnom samoupravom, a naročito sa veterinarskom i poljoprivrednom službom – kaže profesor Petrović.