Mesarović o sudskom procesu za ubistvo Đinđića: Pred presudu mi pretili da znaju gde sam, gde je moj sin…

Mesarović kaže da nema lepa sećanja na to suđenje koje je bilo praćeno brojnim opstrukcijama, a istakla je i da je u to vreme, preko posrednika dobijala pretnje po svoj i život svog sina.

Maja Kovačević Tomić kaže da nije imala direktne pretnje, ali da su postojali događaji koji se mogu tako tumačiti. Što se političke pozadine ubistva premijera tiče i jedna i druga se slažu da sud nije mogao da se bavi nečim čega nema u optužnici.

„Bilo je različitih pretnji i meni i drugim članovima veća. Pripadnici organizovanog kriminala ne prete direktno, niti oni koji su pod njih kontrolom“, rekla je Mesarović u emisiji Newsnight N1 i dodala:

„Jednom sam pred kraj suđenja, kada je trebalo da potpišem presudu dobila poruku da znaju gde sam ja, gde je moja vikendica, da znaju gde stanuje moj sin, koja kola vozi, gde parkira, itd… I onda znate otprilike vam poručuju – znamo gde si, vodi računa šta radiš. Te poruke se dobijaju preko posrednika. Ja sam podnela prijavu u vezi sličnih prijava koje su bile“.

Mesarović navodi da se ne bi izjašnjavala na okolnosti kako se tačno sve dogodilo i dodala da je sve zabeleženo kod nadležnih organa koji su reagovali u smislu organizacije obezbeđenja i pratnje. „Oba ministra su vodila računa o tim prijavama i bili su vrlo korektni“, kaže.

Upitana da li je kao pretnju doživela i kada je dok je čitala presudu optuženi Milorad Ulemek Legija na majici imao amblem vuka, ona je objasnila da je to bilo na pretresu gde su davali završne reči.

„Drugooptuženi Ulemek na početku pretresa bio je normalno obučen, a u pauzi kada smo se vratili u sudnicu imao je majicu sa aplikacijom vuka. Nije bilo prijatno, bilo je uznemiravajuće neprijatno jer kad pogledate u njegovom pravcu tako su navežbani ti mišići grudi da se čeljusti vuka otvaraju. Pitala sam ga da li je to upućeno veću i odgovorila sam mu da se ne plašimo“, rekla je Mesarović.

Ona je međutim, dodala da je Ulemek tražio da ne bude prisutan na davanju završnih reči na suđenju za ubistvo Đinđića i da je to više bila pretnja postupajućem tužiocu Jovanu Prijiću koji je dan pre toga dao završnu reč za koju je optuženi procenio da mu ne odgovara.

Maja Kovačević Tomić kaže da nije imala direktne pretnje, ali da je bilo događaja koji su se mogli tako tumačiti.

„Bilo je događaja koji praktično predstavljaju pretnju. Imala sam policijsko obezbeđenje i došli su pred kuću po mene. Dok su čekali da izađem iz zgrade pored kola policijskih prošlo je vozilao sa tamnim staklima bez registarskih tablica i kroz delimično otvoren prozor neko je policajcima rekao da 10 takvih kao što su oni neće moći da mi pomognu i udaljili su se“, priseća se Kovačević Tomić.

„Nisu baš lepa sećanja…“

Mesarović o samom toku suđenja kaže da ga se ne seća često i ne podseća na njega jer to nisu „neke lepe uspomene“ zbog svega što je pratilo predmet.

„Najčešće se sećam našeg veća koje je izmenjeno odlaskom sudije Kljajevića, koji je trebalo da završi predmet ali se desilo da njegov brat, koji je bio predsednik suda, bude uhapšen i proveo je nekoliko godina u pritvoru u stečajnoj mafiji i na kraju se postupak okončao oslobađajućom presudom. I specijalni tužilac u tom predmetu je smenjen, pa je tužilac Radovanović, prvi zamenik koji je pisao optužnicu za ubistvo Đinđića uhapšen, pa je drugi zamenik Nebojša Maraš napustio tužilaštvo i prešao u advokaturu. Bilo je tu mnogo turbulencija u samom predmetu“, kaže Mesarović.

Ističe da je predmet bio težak, da su okolnosti u društvu bile jako teške, „tako da nisu baš neka lepa sećanja.

Maja Kovačević Tomić navodi da je početak suđenja proparaćen bezbrojnim opstrukcijama, da branioci optuženih nisu birali sredstva da suđenje zaustave, da je podneto „bezbroj“ zahteva za izuzeće…

Desila su se, kako podseća, tokom suđenja i dva ubistva – prvog svedoka saradnika Zorana Vukovića i očevica iz Admirala Geprata Kuja Kriještorca.