Mesecima bez ambulanti, lekara, apoteke

Nekoliko hiljada vojnih penzionera i članova porodica vojnih lica koji žive u Pančevu i sedam okolnih opština već više meseci izloženi su brojnim neprijatnostima zbog toga što je vojna ambulanta u centru grada zatvorena zbog reorganizacije u vojsci.
Smanjivanje broja zaposlenih, zatvaranje kasarni, ukidanje garnizona i štednja na svemu i svačemu, mere koje poslednjih nekoliko godina sprovodi vrh srpske armije, pogodile su i dve hiljade vojnih penzionera koji žive u Pančevu. Od marta meseca pomoć lekara mogu dobiti samo u ambulanti kasarne Stevica Jovanović koja je od grada udaljena nekoliko kilometara. Pored toga, tamošnja dva vojna lekara primaju ih zajedno s vojnim penzionerima iz Zrenjanina, Kikinde, Vršca, Bele Crkve, Opova, Alibunara i Kovina koji sada mogu da se pregledaju jedino u Pančevu i to samo od 11 do 13 sati, zato što u preostalom delu radnog vremena lekari moraju da brinu o zdravstvenom stanju stalno zaposlenih oficira i vojnika.

Nadležni ovlašćeni samo da ćute

Od komande garnizona i pančevačkog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje pokušali smo više puta da saznamo da li i na koji način ovaj problem može biti prevaziđen a vojnim osiguranicima olakšan put do lekara, osnovnih zdravstvenih usluga i neophodnih lekova. Nažalost, u komandi garnizona smo samo dobili informaciju da nisu ovlašćeni da daju bilo kakve informacije medijima i da je za tumačenje dokumenata o reorganizaciji vojske nadležan isključivo načelnik Generalštaba, dok je načelnica Fonda za PIO bila odsutna.

Ukoliko se razbole posle 13 sati ili im je nakon toga potrebna pomoć lekara, vojni penzioneri mogu samo da čekaju naredni dan, jer ni jedna civilna zdravstvena ustanova u gradu ne prima zdravstvene knjižice vojnih osiguranika.
Pukovnik Hajrudin Redžović, predsednik Asocijacije penzionisanih vojnih lica, kaže da vojna ambulanta u centru Pančeva postoji od 1960. godine, da je u svom sastavu imala laboratoriju i apoteku i da je sve do pre tri godine radila bez ikakvih problema.
– Onda je Ministarstvo odbrane naglo počelo da smanjuje broj zaposlenih. Sve do prošle godine u ambulanti su radila dva lekara, stomatolog i laborant, da bi na kraju ostao samo jedan lekar. Onda se nekom u Beogradu i to učinilo mnogo, pa je i on ostao bez posla, a ambulanta je 6. marta ove godine potpuno zatvorena, uz obrazloženje da sva civilna lica zaposlena u armiji moraju da ostanu bez posla – rekao je za Danas Redžović.
Povodom svega što se desilo Asocijacija je uputila zvanično pismo ministru odbrane i načelniku Generalštaba u kojem traži da povuku odluku i da „vojnim penzionerima vrate dostojanstvo, jer među njima ima invalida, bolesnih, ljudi u osmoj deceniji života“.
– Rekli smo da ne tražimo ništa specijalno, već samo da imamo zdravstvenu zaštitu na način kako je to regulisano u svim armijama sveta. Jedan lekar u kasarni Stevica Jovanović tokom radnog vremena može da primi najviše trideset pacijenata, a prvenstveni posao mu je zbrinjavanje aktivnih vojnih lica i članova njihovih porodica. Može li da se posveti nama ako za to ima samo dva sata, a dolaze mu vojni penzioneri s teritorije osam opština – pita se ogorčeno Redžović.
U sličnom položaju našli su se i članovi porodica vojnih lica. Nezaposlena Dragana Ž. (28) iz Pančeva čiji suprug radi na Vojnoj akademiji u Beogradu ne može kod civilnog lekara, ali ni kod bilo kog specijaliste u beogradskom Vojnomedicinskom centru ili na VMA, jer nema ko da joj napiše uput. A bez uputa se tamo ne može. S obzirom na to da ima dvoje maloletne dece od četiri i šest godina, problem postaje još veći ako joj se deca razbole vikendom ili praznikom.
– Pedijatri u pančevačkom Domu zdravlja ne odbijaju da pregledaju decu, ali kada uspostave dijagnozu, ne mogu da mi izdaju recept, jer vojni osiguranici lekove moraju da kupe ili da im ih prepiše vojni lekar. Snalazili smo se na razne načine. Obično lekar napiše koji su lekovi potrebni, pa suprug zamoli lekare u Beogradu da napišu vojni recept sa kojim pokuša da podigne lek u nekoj od tri vojne apoteke. Ukoliko leka nema, na Slaviji se recept overava kako bismo imali pravo na refundaciju troškova. Sve ovo je postupak od najmanje dva dana, tako da se detetu stanje u međuvremenu može pogoršati. Zato smo najčešće prinuđeni da lek odmah kupimo u nekoj od pančevačkih apoteka – nabraja nam sagovornica nedaće sa kojima se suočava.
Marinko Milidrag, vojni penzioner, objašnjava da su vojni osiguranici, a pre svega hronični bolesnici u teškoj situaciji i zbog toga što osim u Beogradu, nigde više ne postoje vojne apoteke. Oni koji su dužni da se redovno javljaju lekaru radi izdavanja recepata za terapiju, moraju doći kod lekara rano ujutru kako bi na vreme uzeli broj sa kojim odlaze na pregled. Ukoliko ne stignu da dobiju broj na vreme, sutradan moraju sve iz početka, a ako im uspe i da dođu do recepata, sledeći potez je odlazak za Beograd, što dodatno košta.
Hajrudin Redžović kaže da ima nagoveštaja da bi zbog brojnih urgencija i na insistiranje komande Garnizona i Asocijacije vojnih penzionera od 18. juna u Pančevu ponovo trebalo da počne da radi ambulanta u gradu, doduše privremeno. Ukoliko to zaista i bude tako, time će se rešiti samo deo problema vojnih osiguranika sa teritorije opštine Pančevo. Problem će i dalje imati stanovnici ostalih sedam opština u kojima su ambulante ugašene, pa pomoć lekara i dalje moraju tražiti u Pančevu kao najbližem mestu sa vojnom ambulantom.