Mesne prerađevine konzumiramo nekoliko puta nedeljno, najviše šunku

Istraživanju Centra potrošača Srbije (CEPS) o stavovima prema mesnim prerađevinama sprovedeno je tokom juna 2020. godine, a njime su obuhvaćeni  potrošači Beograda, Niša i Novog Sada.

Kako navode u saopštenju iz Centra potrošača Srbije, ispitanici nemaju jasne metode prikupljanja podataka o kvalitetu proizvoda, kao ni kriterijume za procenu kvaliteta.  Proceni pristupaju ili veoma svesno ili uopšte ne vode računa o tome šta i koliko često kupuju.

Ipak, bez obzira na usmerenost prilikom izbora, dva odlučujuća faktora prilikom kupovine jesu ukus proizvoda i cena koju mogu da priušte. Istraživanje je pokazalo da je potrošačima većinom (60,8 odsto) poznato da postoje pravilnici koji regulišu kvalitet proizvodnje i većina od njih (76.3 odsto) veruje da se proizvođači pridržavaju tih pravilnika.

„Na osnovu najnovijeg Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa i poluproizvoda i proizvoda od mesa, koji se primenjuje od 1. marta ove godine, za zaštićene proizvode jasno su propisani sastojci od kojih ti proizvodi mogu da se proizvode, čega potrošači nisu svesni, a najbolji primer za to je viršla. Kao zaštićen proizvod važan za ishranu, naziv viršla sada može da nosi isključivo proizvod proizveden od propisanih sastojaka. Svi drugi proizvodi sličnogizgleda, (hot dog, hrenovka ili sl), nemaju tako striktna ograničenja u pogledu propisanih sastojaka i ne mogu da nose naziv viršla. Zanimljivo je da naši ispitanici stariji od 56 godina u najvećem procentu biraju viršlu kao jedan od obroka“, izjavila je Vera Vida, predsednica CEPS-a.

Pravilnik definiše kakav tačno sastav mesne prerađevine i viršle moraju da imaju, a sa kojim većina potrošača nije upoznata.

„Da li se svi proizvođači pridržavaju navedenog Pravilnika je posao kojim treba da se pozabave inspekcijske službe“, ukazuju iz Centra potrošača Srbije.

Prema istraživanju, više od polovine ispitanika ne čita pažljivo spisak sastojaka uz obrazloženje da ne zna kako da proceni te informacije. Najviše se informišu od prijatelja (65,6 odsto) zatim putem medija (59,6 odsto), preko članova porodice (47,3 odsto) i tako što pročitaju neku informaciju na društvenim mrežama (39,5 odsto). Najmanje se informišu od strane stručnjaka, samo 15,6 odsto ispitanika je izabralo ovu opciju, a nijedan ispitanik nije naveo da prati neki portal koji se bavi temom kvaliteta namirnica i ishrane.

I ovde je uzrast faktor koji utiče na razlika: najmlađi se najviše informišu od prijatelja, a najstariji od stručnjaka, dok ispitanici u kategoriji od 46 do 56 godina u najvećem procentu koriste društvene mreže kao izvor informisanja. Ipak, svi uglavnom veruju da ako se sve konzumira umereno i povremeno, mogu da uživaju u bilo kom proizvodu.

„Interesantan je podatak da su baš viršle proizvod koji ispitanici povezuju sa prijatnim emocijama – obrok koji uključuje viršle ih podseća na lepe, rasterećene, prijatne trenutke iz detinjstva, npr. na vrtić, dane provedene kod babe i dede ili na studentske dane“, zaključuje Vera Vida u pisanoj izjavi.