Meso gavrana najlepše pečenje u Oklahomi

Poreklo ove “gavranomanije” dosta je pikantno. Dr Viljem Stading, bivši stručnjak Higijenskog zavoda, utvrdio je u toku svojih eksperimenata da je meso gavrana bogato vitaminima. Zato je odlučio da populariše potrošnju gavrana, piše list Vreme u broju od 26. decembra 1938. godine.

Isprva mu to nije pošlo za rukom. Niko nije hteo da čuje o tome da treba jesti gavranovo meso.

Tada je dr Stading pozvao na večeru nekoliko uglednih ličnosti grada, i ne rekavši ništa servirao razna ukusna jela,među kojima i pečenje od gavranovog mesa. Svi su bili oduševljeni ovom divljači.

Tek nakon obroka doktor im je saopštio šta su pojeli. Od tada ceo otmeni svet u Oklahomi jede ovo meso.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Pravda nam donosi priču o najoriginalnijem evropskom osiguranju. U Danskoj se devojke mogu osigurati protiv neudavanja.

Kod tog osiguravajućeg društva mogu se osigurati sve devojke od 13 do 20 godina.

Mnogi roditelji osiguravaju svoje ćerke koje se ne mogu smatrati lepoticama, na visoke sume, jer se boje da ih neće tako lako udati.

Međutim pokazalo se da društvo bolje prolazi sa tim devojkama, jer se one udaju čim im se ukaže prilika, a lepe devojke čekaju i tek se otrezne kad već bude kasno. Jer društvo ne prima osiguranja posle 20. godine.

Ako se devojka ne uda do četrdesete godine, počinje društvo da joj isplaćuje rentu, koja je odmerena prema visini uplata.

List Pravda nam donosi i zanimljivu priču o najkraćoj zatvorskoj kazni na svetu.

U jednoj američkoj varošici sudija je osudio jednog muža, koji je bio mnogo ljubomoran na svoju ženu i stalno joj otvarao pisma, na svega 25 sekundi zatvora.

To je najkraća kana zatvora na svetu, koju je okrivljeni muž morao na licu mesta „izdržati“.

Kazna za muža bila je isuviše blaga, ali govor njegovog branioca trajao je preko tri časa. To je za optuženog bila veća kazna od one koju mu je izrekao sudija.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

 List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.