Meštane Gledića već godinama muče poplave, rešenje za ovaj problem mogla bi da ponudi priroda

Klimatske promene, nažalost, prestaju da budu apstraktan, dalek i neopipljiv pojam zato što njihove posledice već osećamo na svojoj koži i u svojim domovima. Procenjuje se da su od početka 21. veka promena klime i prateći fenomeni u našoj zemlji pričinili štetu u iznosu od preko 7,8 milijardi evra. Na udaru prirodnih katastrofa, čija se učestalost i surovost povećavaju zajedno sa porastom srednje globalne temperature, nalazi se i porodica Veljović iz Gledića, koja se desetak godina unazad bori sa poplavama.

„Naše turističko gazdinstvo i destilerija nalaze se u zaseoku Rakija u selu Gledić. Ovde teče Rakijski potok, koji je aktivan u proleće i jesen, a prethodnih stotinak godina iz njega je isticala mala neprimetna količina vode. Prekretnica se desila kada su Srbiju 2014. godine pogodile, kako se kaže, hiljadugodišnje poplave. Od tada se poplave ponavljaju svake godine, ali u manjem obimu, nekada u proleće, nekada u jesen, a nekada i u proleće i u jesen”, ispričala nam je na početku razgovora naša sagovornica, Dragana Veljović i dodala, „Klima i priroda su se promenile.”

Poplave su vremenski ekstrem koji kod nas izaziva posebnu zabrinutost zato što se, usled globalnog zagrevanja, u našem podneblju prognozira povećana učestalost dana sa veoma intenzivnim padavinama, što povećava šanse za nastanak poplava. Čak 18% teritorije naše zemlje nalazi se na rečnim obalama i samim tim u zoni rizika za poplave koje nanose ogromne ekonomske gubitke.

Prema rečima dr Vladana Ivetića, redovnog profesora Šumarskog fakulteta u Beogradu, ovaj problem bi trebalo rešavati na mestu njegovog nastanka – u brdskim predelima poput Gledićkih planina kod Kraljeva. Baš iz tog razloga na tom području realizuje se projekat ADAPT: Rešenja zasnovana na prirodi za otpornija društva u zemljama Zapadnog Balkana koji sprovodi Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN), a u čijem osmišljavanju je učestvovao i sam Ivetić.

Poplave su od 2014. za Kraljevčane „nova normalnost”

Grad Kraljevo je, po površini, najveća jedinica lokalne samouprave u našoj zemlji. U prethodnih petnaestak godina suočavao se sa brojnim nepogodama: zemljotres, suše i toplotni talasi, požari… Kraljevo je, kao i veliki deo našeg regiona, bilo pogođeno katastrofalnim poplavama 2014. godine. Izlivanje vodotokova, podstaknuto izmenjenim klimatskim uslovima i preraspodelom padavina, zadavalo je stanovnicima glavobolje i narednih godina, a posebno kritična bila je 2019. Stručnjaci IUCN-a detektovali su selo Gledić kao najugroženije mesto.

„Najčešći uzrok poplava je nesposobnost zemljišta da upije i zadrži dovoljne količine vode prilikom obilnih padavina”, objasnio je prof. dr Vladan Ivetić. „Prikazaćemo to na primeru Gledića. Reljef je brdski sa prilično strmim padinama. Na vrhovima brda se najčešće nalaze pašnjaci. Na padinama se najčešće nalaze degradirane šume na skeletnim zemljištima kod kojih u nekim slučajevima na površini nema nikakvog organskog pokrivača. Sve ovo dovodi do smanjenog kapaciteta zemljišta da zadrži vodu od padavina, koja se vrlo brzo sliva površinski i stvara bujične poplave.”

Gledić je, prema navodima Dragane Veljović, drugo selo po veličini teritorije u Srbiji, ali ima samo 200 stanovnika. Meštani su uglavnom poljoprivrednici, i to pretežno voćari i stočari. Kraj je idealan za uzgajanje autohtonih sorti, kako voća tako i stoke.

Draganina porodica se fokusirala na voće, pa se, pored turizma, Veljovići bave i proizvodnjom rakije. Ona se prisetila dešavanja od pre par godina koja su najteže pala njenom domaćinstvu: „U Rakijski potok su se u maju 2014. godine slivale vode sa okolnih brda, pa je on nabujao i izazvao odron brda koji je došao do naše garaže za poljoprivrednu opremu. Da je nije bilo, odron bi uništio kuću. Ali garaža je poslužila kao prirodna brana i preusmerila delove brda i materijal drugim putem.”

„Bujice nose veliku snagu i mogu izazvati velike štete na infrastrukturnim, stambenim i ekonomskim objektima”, navodi profesor Ivetić i dodaje da rečna korita postojećih vodotokova ne mogu prihvatiti iznenadne i velike količine vode i drugog materijala koje bujice nose sa sobom kao što su drveće, granje, kamenje i zemlja. „Tada se reke i rečice izlivaju i čine znatne štete u naseljima nizvodno.”

Upravo to se, prema Draganinim tvrdnjama, desilo i u Glediću: „Poplava je čupala drveće, nosila grane, bila su i klizišta, stradalo je i nekoliko mostova na glavnom asfaltnom putu u selu. Problemi su napravljeni i u drugim selima.”

Gubici su mnogo veći nego što je moguće izmeriti

Procenjena šteta na garaži i uskladištenoj poljoprivrednoj opremi porodice Veljović 2014. godine iznosila je 8 hiljada evra, ali novčani gubici su zapravo bili mnogo veći i ne mogu da se izmere precizno. „Poplava je te godine odnela 800 metara puta koje vodi ka našem domaćinstvu pa smo bili odsečeni od sveta. Zbog toga nisu mogli da nam dolaze gosti, a turizam je jedan od naših glavnih izvora prihoda. Propala je čitava sezona i nismo imali nikakav profit”, kazala je Dragana.

Veljovići su, uprkos vanrednim uslovima rada, ipak uspeli da nastave proizvodnju rakije, ali sa mnogo većim troškovima, upravo zbog nedostatka puta, koji je komplikovao transport. „Voćnjaci nisu bili mnogo pogođeni zato što su, srećom, bili na drugoj strani. Klizište je odnelo 100 stabala šljive, ali to nije značajan broj pošto ih imamo 5000. A i toliko ih godišnje ošteti divljač. Međutim, proizvodnja je bila mnogo skuplja. Na rukama smo morali da nosimo voće do puta umesto traktorima što je usporavalo, otežavalo i poskupelo čitav proces”, prepričala je Dragana i pobedonosno konstatovala, „ali smo uspeli.”

Na rešavanje problema odsečenog puta čekali su od proleća do jeseni 2014. godine, naglasila je žiteljka Gledića. „Pošto smo rubno mesto i posle nas je Kragujevac, uvek smo poslednji na redu. Mehanizacija od lokalne samouprave stigla je tek u septembru da sanira štetu na putu. Tek onda smo mogli do svojih imanja da priđemo automobilima i traktorima.”

„Svake godine posle poplava treba nam 2000 evra za sređivanje puta do našeg domaćinstva. Kraljevo je doprinelo 2014. i 2019. godine”, kazala je Dragana Veljović.

Ona je otkrila da se redovno potok čisti i da okolo nisu goleti, već drveće. Pa ipak, uprkos naporima stanovnika da ih spreče, poplave se svake godine ponavljaju i oni svake godine strahuju, istakla je Dragana i osvrnula se na projekat ADAPT: „Profesori smatraju da šuma nije adekvatna zaštita za sprečavanje bujičnih poplava, pa će se saditi druge vrste rastinja sa dubljim korenjem. Neophodno je sistemsko rešenje. Projekat ADAPT će delimično pomoći u sprečavanju poplava, a takođe će umanjiti njihove negativne posledice.”

Lokalno znanje kao ključna karika u osmišljavanju Rešenja zasnovanih na prirodi

Donosioci odluka su u prošlosti zaštitu prirode smatrali sporednim pitanjem u odnosu na druge nacionalne i globalne prioritete. U najboljem slučaju verovali su da je ovaj zadatak vredan pažnje, ali nedovoljno da bi mu se posvetili, a u najgorem su ga posmatrali kao eventualnu prepreku razvoju.

Uz gotovo apsolutni naučni konsenzus i buđenje zelene svesti kod opšte populacije, danas nam je jasno da je priroda od ključnog značaja za našu egzistenciju. Ukoliko ovu činjenicu zanemarimo, rizikujemo još veći gubitak biodiverziteta i dublju klimatsku, ali i socijalnu, krizu u budućnosti.

Projekat ADAPT stoga se temelji upravo na Rešenjima zasnovanim na prirodi (RZP), koja se definišu kao akcije koje „koriste ekosisteme i usluge koje oni pružaju radi rešavanja društvenih izazova, kao što su klimatske promene, sigurnost hrane ili prirodne katastrofe”.

„Rešenja zasnovana na prirodi se zasnivaju na aktivnostima koje se u šumarstvu i drugim oblastima ljudske aktivnosti primenjuju već dugo, ali inovativnost ovog pristupa leži u postizanju sinergije kombinovanjem intervencija i primeni mera koje ne narušavaju postojeći ekosistem, kako po strukturi tako i po procesima koji se u njemu odvijaju”, zapazio je profesor Ivetić.

Kao rezultat nastaju obnovljeni ili novi ekosistemi koji podražavaju prirodu u znatno većoj meri nego tradicionalni načini obnove šuma i pošumljavanja, naglasio je on. Da bi se do toga došlo, na Gledićkim planinama biće izrađene fašine i žive brane u jarugama koje ukazuju na najčešće pravce kretanja bujica, a kroz sadnju na kontra nagibima će se stvoriti organski pokrivač što će smanjiti eroziju i brzinu kretanja vode.

„Za ovu sadnju su predložene vrste drveća koje imaju veliku ekonomsku i ekološku vrednost, kao što je na primer javor, čije je drvo prilično skupo, što će doprineti dobrobiti lokalnog stanovništva. Ali još važnije je da javor svake godine obrazuje veliku količinu lisne mase, koja na jesen opada i pomaže stvaranju organskog pokrivača, odnosno šušnja. Кoliko je organski pokrivač važan govori činjenica da šušanj ima sposobnost da upije i do 80 puta veću zapreminu vode od svoje sopstvene zapremine.”, objašnjava profesor Ivetić.

Da bi povećali kapacitet zadržavanja vode na pašnjacima, tamo će se takođe saditi drveće. „Кao i u prethodnom slučaju, pored ekološke dobiti stvara se i dodatna ekonomska vrednost za lokalno stanovništvo”, izjavio je Ivetić i napomenuo da će ove aktivnosti biti praćene potpomognutom prirodnom obnovom postojećih šuma i sadnjom drveća na postojećim čistinama i obešumljenim površinama. „Na kraju, da bi se dodatno osnažilo lokalno stanovništvo, predloženo je i gajenje medicinskog i aromatičnog bilja.”

Profesor je nabrojao samo neke od benefita ovakvog pristupa: pored šumskih, obnavljaju se i drugi ekosistemi, na primer pašnjaci, a u osmišljavanju mera naglasak je bio na sveopštoj korisnosti za meštane. Povrh toga, u projektu su učestvovali eksperti iz različitih oblasti, od geografskih-informacionih sistema do biodiverziteta, koji su u odabiru odgovarajućih lokacija i intervencija bili podržani lokalnim znanjem prikupljenim kroz niz radionica i stalnim konsultacijama. „Neke od intervencija koje su bile razmatrane na početku su odbačene jer nisu odgovarale lokalnom stanovništvu, dok su u isto vreme neke nove prihvaćene jer je lokalno stanovništvo iskazalo potrebu za njima.”

„Ovo je omogućilo postizanje kompromisa između različitih ciljeva obnove ekosistema i predstavlja značajan iskorak u obnovi šuma i degradiranih staništa”, zaključio je Ivetić.

Dakle, spas za Kraljevčane krije se u prirodi – unapređenje kvaliteta zemljišta i pošumljavanje. I to pristupačno i bez dodatnog rizika, ocenio je profesor. „Troškovi sprovođenja rešenja zasnovanih na prirodi su znatno niži i praktično ne izazivaju nikakve neželjene i nepotrebne štete u postojećim ekosistemima.”

Kako bi sve predložene mere bile i realizovane, u toku je odabir kompanije koja će raditi dizajn rešenja. Početak radova očekuje se krajem ove ili početkom sledeće godine. Inače projekat ADAPT, ima ukupnu vrednost od 2,5 miliona evra, a finansira ga Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Rešenje je u prirodi!

Prekomernim sagorevanjem fosilnih goriva ozbiljno smo narušili životnu sredinu i klimu, a posledično ugrozili zdravlje i živote nas samih. Izlaz iz klimatske krize, u kojoj smo se našli zbog uzimanja prirode zdravo za gotovo, nudi nam i sama – priroda.

Zapadni Balkan se nalazi među regionima koji su najosetljiviji na globalno zagrevanje, a posledice trpe svi segmenti društva i privrede. Ipak, na ovim prostorima i dalje nije u dovoljnoj meri prepoznata važnost integracije prirode u osmišljavanje mera za adaptaciju na klimatske promene i smanjenje rizika od prirodnih katastrofa. Implementacijom rešenja zasnovanih na prirodi u regulatorne okvire i njihovom širom primenom biće zaštićen mnogo veći broj ekosistema i domaćinstava, a ne samo Gledić.

Izvor: Klima 101