foto: Moj NeštinŽitelji Neština i Vizića na obroncima Fruške gore, do središta svoje opštine, Bačke Palanke, dolaze uz pomoć pasoša preko Hrvatske, odnosno Evropske unije. Đaci moraju u školu, odrasli na posao, nekim poljoprivrednicima je i zemlja sa Bačke strane, pa trenutno svi iščekuju šta će biti kada Hrvatska uđe u šengensku zonu od 1. januara sledeće godine.
Put njihove svakodnevnice prelazi preko nekadašnjeg Mosta bratstva i jedinstva, koji spaja Ilok u Hrvatskoj i Bačku Palanku u Srbiji. On je sada most razgraničenja, a ovi granični prelazi na njemu sa hrvatske strane uskoro će postati vanjska granica Evropske unije. Jedna od najčuvanijih trenutno na planeti.
Već su, kako svedoče ovi Sremci sa krajnjeg zapada, dovoljno odsečeni od sveta pa se nadaju da se ništa nagore neće promeniti. Da bi došli do Bačke Palanke moraju da uđu i izađu iz Hrvatske. To su četiri prelaženja granica do središta opštine i nazad.
Nadležni iz MZ “Neštin” kažu da za sada hrvatski policajci ne najavljuju nikakve promene, ali da svakako ništa ne zavisi od njih, nego od Zagreba i Brisela.
Kontrole na graničnim prelazima po najavama iz Hrvatske, kako prenose pojedini mediji u susednoj zemlji, mogle bi se pooštriti. U praksi to je više čekanja, pregleda i problema prilikom ulaska.
Situacija se za Srbiju dodatno pogoršava najavama mogućeg ukidanja bezviznog režima za ulazak u EU. O toj opciji ovi ljudi ne žele ni da razmišljaju.
Iako je Bačka Palanka od njih udaljena desetak kilometara, kada idu preko Hrvatske, sledeći najbliži mosti im je tek onaj u Novom Sadu, pa bi na posao i u školu morali “okolo” što je nekih 85 kilometara u jednom smeru.
„Hrvatska policija nam nije još dala nikakva obaveštenja, niti najavila pooštravanje procedure prelaska. Ti policajci nas svakako znaju jer prelazimo granicu svaki dan. Bilo je priča da će uvesti one vize od sedam evra, to nam ne bi odgovaralo, ali je odluka odložena na godinu dana. Nama je trenutno najveći problem teretni saobraćaj koji se odvija preko graničnog prelaza kod Neština. Nema posebnog terminala za kamione, a to je mali prelaz, pa se stvaraju gužve“, rekao je Siniša Vujasinović, predsednik MZ „Neštin“.
Neštinci smatraju da će bliskost ljudi na ovom prostoru ipak preovladati briselsku birokratiju. Poznato je da se čitav Ilok zapravo snabdeva sa potrepštinama iz Bačke Palanke. Iločanima nije teško da čak „skoknu“ i samo po kilogram hleba u Srbiju.
Delovi imanja mnogih familija ostala su sa “druge strane”, pa tako svoje vinograde i njive sada imaju u Evropskoj uniji. Nekima kroz njive i dvorišta prolazi granica, a na kraju svi poljoprivrednici muče istu muku u plasiranju svojih proizvoda.
Do pijace u Bačkoj Palaci sa povrćem, voćem i mesom u gepeku, ne mogu preko hrvatske granice, a ako putuju preko Novog Sada, gube računicu.
Da je most izgrađen 300 metara nizvodno, niko ne bi morao da putuje tih tri kilometra kroz Hrvatsku, ali to je neko drugo vreme, kada su ove granice bile federativne, a ne državne.
“Moram priznati da nam službenici i na jednoj i drugoj granici izlaze u susret. Znaju da idemo u Bačku Palanku, da se nećemo zadržavati u Hrvatskoj, niti prenositi bilo šta nedozvoljeno. Računajte, prođem četiri granice do posla i nazad do kuće. Da mi lupe pečat svaki put, menjala bi pasoš svaka dva meseca. Nadam se da će tako ostati i kad Hrvatska uđe u šengen, svako pooštravanje za nas je nova mora. Pre su bile pogranične propusnice, od 2013. kada je Hrvatska ušla u EU koristimo pasoše, ako nam uvedu sad i vize, biće to katastrofa”, rekla je Jelena S. meštanka Vizića.
Kako dodaje, neki stariji ljudi iz sela preselili su se u Bačku Palanku ili Novi Sad, jer im je naporno da putu preko granice, a treba im pre svega lečnička nega.
Sama opština Bačka Palanka, pokrenula je još pre više od deset godina inicijativu za izgradnju mosta koji bi bio nekoliko kilometara pre nekadašnjeg Mosta bratstva i jedinstva.
Predviđena izgradnja mosta koji bi rešio problem odsečenih mesta
Krajem maja ove godine JP „Putevi Srbije“ raspisalo je javnu nabavku za tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu za izgradnju mosta na Dunavu između Bačke Palanke i Neština. U okvir projekta ulaze i pristupni putevi mostu, čija je izgradnja prvi put najavljena 2014. godine. Projekat za građevinsku dozvolu koštao je 44,8 miliona dinara, a uradili su ga Saobraćajni institut CIP i preduzeće iz Beograda. Vujasinović kaže da su videli radnike kako ispituju teren i sondiraju, ali da vesti za moguću izgradnju novog most nema, čeka se odluka države.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
