Na jugu Srbije, najviše u leskovačkoj opštini, evidentirano je oko 4.500 izbeglih i raseljenih lica. Mnogi su ovde našli novi dom, doneli stare običaje i ne nameravaju da napuste ovaj kraj. Meštani pojedinih sela primili su raseljena lica i izbeglice raširenih ruku i tako po ko zna koji put iskazali svoju gostoljubivost. Seljani iz Pečenjevca, poznatog po proizvodnji odličnog krompira, među prvima su se odazvali da pomognu, ali kasniji događaji više nisu bili tako prijateljski.
Naime, avgusta 1995. seljani su bez nadoknade priskočili u pomoć, a Komesarijat za izbeglice i lokalna samouprava obavezali su se da će redovno plaćati komunalije i struju. No, bilo je to, pokazalo se, obećanje bez pokrića.
Po tužbi Elektrodistribucije, zbog neplaćene struje koju su potrošile porodice izbeglih i raseljenih lica, seljacima Pečenjevca nedavno je zaprećeno zaplenom dela imovine, jer je dug dostigao u proseku 300.000 dinara. Vojislav Stamenkovićiz Pečenjevca, koji se približava osmoj deceniji života, kaže da ima penziju od 13.000 dinara i da nije u stanju da plati dug koji je ravan njegovim jednogodišnjim primanjima.
– Kada sam prihvatio porodicu izbeglica, koja je imala petoro male dece, nisam mogao da očekujem da ću se naći u velikoj nevolji – kaže Stamenković.
Miodrag Rakić, odbornik u Gradskoj skupštini, podsetio je na poslednjoj sednici lokalnog parlamenta da je avgusta 1995. u Pečenjevce pristiglo 125 izbeglica i tada su se seljani masovno odazvali pozivu da pruže preko potrebnu pomoć, a da su se sada, bez svoje krivice, našli u velikoj nevolji. Živojin Stefanović, predsednik Gradske skupštine, kaže da je lokalna samouprava spremna da namiri deo obaveza, ali bi EPS trebalo da se odrekne kamata. Tako, dok problem ne bude skinut s dnevnog reda, najveće glavobolje će imati seljani iz Pečenjevca.
Inače, osim u depandansima hotela Atina, nedaleko od autoputa Leskovac-Niš, gde je stotinak raseljenih lica, ostale porodice su došle do krova nad glavom u privatnom smeštaju ili u posebno sagrađenim izbegličkim naseljima.
– U 2009. planiramo početak gradnje zgrade za smeštaj raseljenih i prognanih lica koja žive u kolektivnom centru – kaže Igor Kocić, poverenik za izbeglice leskovačke opštine.
Uz pomoćVisokog komesarijata za izbeglice, UNHCR, Švajcarske agencije za razvoj, Republičkog komesarijata za izbeglice i SO Leskovac pre pet godina u planinskom selu Drčevac, na tamošnjim utrinama, izbegla i raseljena lica počela su da grade kuće, sagrađeno je pet objekata s dva ulaza za desetak porodica koje su dobile građevinski materijal, a infrastruktura je poklon Leskovca.
– Imamo zaista lepe kuće, ali nemamo vodu za piće koju obezbeđujemo sa seoskih bunara. Drugi problem je nedostatak posla do kojeg teško dolaze i sami meštani – veli Darko Korać, rodom iz Udina u Lici.
Dom i kod prijatelja
Osim u Leskovcu i u drugim sredinama Jablaničkog okruga građene su kuće i stanovi za raseljena i izbegla lica. Najveći poduhvat realizovan je u Medveđi gde je podignuto čitavo naselje. Stanova za izbegla i raseljena lica ima i u Vlasotincu, a pojedina domaćinstava toplinu porodičnog doma su pronašla kod prijatelja i rođaka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
