Foto: Miljko StojanovićDa je kineska rudarska kompanija Ziđin postala gospodar ne samo nekadašnjeg rudnika RTB Bor, već i života u Boru i okolini, najbolji primer su meštani sela Krivelj pored Bora, koji su po svemu sudeći ostavljeni na cedilu od strane sopstvene države.
Meštani ovog sela žive praktično tik uz jedan od površinskih kopova kompanije Ziđin nazvan upravo po ovom selu- „Veliki Krivelj“.
Iako je Krivelj starijei od samog Bora i bio je varoš i pre nego što je grad Bor osnovan 1945. godine, po svemu sudeći od njega neće ostati ništa, jer će ga progutati rudarski kop koji se zove po ovom selu.
Nekada je u ovom selu, osim rudarstva, bila razvijena i trgovina i zanatstvo, jer je preko njega vodio stari put za Zaječar. O tome svedoče stare građevine gde su bile kafane, kovačnice, prodavnice i ostale zanatsko-ugostiteljske radnje.
Danas se Krivelj nalazi na trasi između dva rudnika u vlasništvu kompanije Ziđin: Veliki Krivelj i Cerovo.
Seoski mir i tišinu narušavaju neprestani prolaski teške mašinerije kineske kompanije i stalne detonacije od svakodnevnog miniranja rudnika. Mnoge kuće su oštećene zbog ovoga, jer su to mahom stare kuće.
Ili novac ili zdrava životna sredina- oboje ne može
Od kada je kineska kompanija preuzela RTB Bor od države, proizvodnja je drastično povećana, otvorena su nova radna mesta, prosečna plata u Boru i okolini je prilično uvećana, no sve ima svoju cenu. A cena je životna sredina, zdravlje ljudi i kvalitet života lokalnog stanovništva. Na ove stvari država žmuri i ostavlja na cedilu meštane da se sami bore za svoja prava sa kineskim rudarskim gigantom.
Meštani Krivelja plaćaju sve tri.
Usled širenja površinskog kopa Veliki Krivelj, selo Krivelj jednostavno smeta i ono treba da postane deo rudnika koji nosi njegovo ime. Za kinesku kompaniju problem su ljudi, a po svemu sudeći, cilj kompanije je da meštane što jeftinije iseli iz sela.
Zbog blizine rudnika zagađenje je veliko. Meštani kažu da se nikada više nije umiralo od kancera.
Kroz selo prolazi Kriveljska reka. Na oko prozirna i čista planinska reka, toliko da bi neko ko je neupućen pio vodu iz nje.
„U toj reci ,sinko, nema više ni račića. To je mrtva reka, u njoj više nema života. Prošle godine, kada je nabujala, u nju se izlila jalovina iz rudnika. Bila je bela kao surutka. To joj je bio kraj“, kaže jedan od meštana sela koji nije želeo pred objektiv.
Dakle, sa selom Krivelj je po svemu sudeći gotovo. Ali šta će biti sa ljudima koji žive u ovom selu?
Zvanično, pred njima su dva rešenja. Oni mogu da se individualno dogovore sa kineskom kompanijom tako što će kompanija da otkupi njihovu kuću i imanje, a oni onda mogu da se sele gde im je volja i da se skuće na nekom drugom mestu, ako je to moguće od novca koji im isplati Ziđin.
Druga opcija je kolektivno izmeštanje meštana na drugu lokaciju. Za te potrebe bi trebalo da se sagradi praktično novo naselje u koje će se naseliti „rudničke izbeglice“.
Kako sada stvari stoje, od toga neće biti ništa, jer kineska kompanija sve više individualno otkupljuje imanja, pa ako se ovako nastavi neće ni biti potrebe da se pravi novo naselje.
Zbog loših otkupnih cena imanja, ali i nepodnošljivih uslova za život, jer je zimus Ziđin radio na izgradnji velikog kolektora koji bi trebao da prima vodu Kriveljske reka za potrebe rudnika, pa je teška mehanizacija svaki dan tutnjala kroz selo i meštanima pravila materijalnu štetu na kućama, meštani su se odlučili na radikalan potez.
Oni su napravili blokadu sela, na mostu preko kojeg ide put ka kolektoru i rudniku Cerovo.
Jasna Tomić, meštanka Krivelja i jedna od organizatora blokada kaže da su se meštani za ovaj potez odlučili jer više nisu imali kud.
Kada smo razgovarali sa Jasnom krajem maja, blokade su bile sklonjene jer su se dobile kakve takve garancije kineske kompanije i stalo se sa intenzivnim radovima na kolektoru.
„Mi smo od blokada imali nekoliko sastanaka sa Ziđinom, jer su morali da nas saslušaju. Mi smo njima blokadama zaustavili dopremanje materijala i mašina u rudnik Cerovo, pa nisu imali kud. Međutim ti sastanci daju veoma malo rezultata. Podršku države nemamo, sve moramo sami. Najveći problem je što su predstavnici kineske kompanije veoma teški za pregovore, ne poštoju sve što se dogovorimo, a uporedo sa pregovorima oni i dalje na razne načine vrše pritisak na stanovništvo da im ispod cene prodaju svoja imanja“, kaže Jasna Tomić.
Ona navodi i da predstavnici kineske kompanije stalno postavljaju neke nove uslove u pregovorima.
„Nas je u nekom trenutku na pregovorima počeo da zastupa RERI. Kada smo im rekli da će RERI prisustvovati pregovorima u početku su odbijali da pričaju pred predstavnicima RERI-ja. Ali pošto nisu imali kuda na kraju su nevoljno pristali. Ono što nas dodatno ponižava je to što stalno šalju neke nove predstavnike. Taman održimo jedan sastanak i onda se taj njihov predstavnik vrati u Kinu, a na njegovo mesto dođe drugi koji na sastanku kaže da on nije upoznat ni sa čim i tako u krug“, navodi Jasna Tomić.
Još jedan meštanin sela Krivelj Miodrag Barbulović koji je takođe jedan od organizatora blokada i koji ne želi da proda svoje imanje pod uslovima koje nudi Ziđin navodi da od države nemaju nikakvu podršku.
„Država ne stoji iza tebe. Imaš zakon, koji ne važi za nas. Mi smo 78 dana imali blokadu, niko nije došao iz vlasti ovde da pita za nas. Ono što kinezi žele da urade ovde je da izbegnu kolektivno preseljenje jer im se više isplati da kupuju pojedinačno“, kaže Miodrag.
On objašnjava zbog čega kineska kompanija kupuje imanja pojedinačno kao i da ne veruje da će od kolektivnog izmeštanja sela biti nešto.
„To novo naselje bi trebalo da se napravi kod Trujkanovog potoka. Tamo ljudi ne žele da prodaju svoju zemlju po cenama koje im se nude. Pri tom, tamo treba da se izgradi čitava infrastruktura, a to sve mnogo košta. Ovako je mnogo isplativije i za državu i za Kineze. Oni otkupljuju jednu po jednu kuću ispod tržišne vrednosti i pri tom ne isplaćuju 30.000 evra nematerijalne odštete koju mi zahtevamo. Ko proda kuću direktno kompaniji, prema njemu više niko nema obavezu. Kada se svede stvar na nas nekolicinu koji ne prodamo imanja, više neće ni biti potrebe da se pravi naselje, jer neće imati kome. To će biti ogromna ušteda i za kompaniju i za državu. U tome je cela stvar“, objašnjava Miodrag Barbulović.
Meštani ipak gube bitku
Nakon dva meseca od kada smo posetili selo Krivelj, razgovarali sa meštanima i uverili se koliko je velika ekspanzija rudničkih kopova u Boru, deluje da je profit kineske kompanije ipak iznad intersa građana Krivelja.
Iako nam je pre dva meseca Jasna Tomić rekla da će meštani ponovo izaći na blokade ukoliko se ne ispune njihovi zahtevi, danas to izgleda malo verovatno. Borba meštana malog sela pored Bora sa korporacijskim gigantom kakav je Ziđin ipak uzima danak.
Jasna sada kaže da zahtevi zbog kojih su se pravile blokade uopšte nisu ispunjeni. Ona naglašava da je to rezultat nebrige vlasti za sopstvene građane zarad udovoljavanja kineskoj kompaniji.
„Nakon 79 dana blokade i perioda koji je protekao od 17.aprila kada su blokade prekinute pa do danas, sa dogovorom i obećanjima da će se krenuti u realizaciju zahteva meštana sela Krivelj, a koji su se odnosili ne na prekid rudarske eksploatacije, već na regulisanje elementarnih prava na normalan i zdrav život, kolektivno preseljenje, otkup imovine po cenama Poreske uprave, isplatu nematerjalnih troškova preseljenja, i neka tekuća životna pitanja, ništa se nije realizovalo“, navodi Jasna.
Ona dodaje da im se niko od institucija, niti od strane kompanije nije obratio, a da sve vreme radovi na rudarskim objektima ne prestaju.
Završena je brana na Kriveljskoj reci koja će, prema Jasninim rečima,u slučaju velikih kiša stvoriti akumulaciju koja može ugroziti živote i stanovnika i objekata u dolini Kriveljske reke u centru sela.
„Ignorantski stav od strane svih institucija: I kompanije Serbia ZiJin Copper Bor doo, i Grada Bora, i resornih ministarstava, i Vlade Republike Srbije. Prepušteni smo stihiji, gde kompanija kupuje zemlju po cenama koje ona hoće, nečinjenjem samo pogoršava uslove u kojima ljudi žive i mnogi se odlučuju da odu, i pristaju na manje cene nego što bi u eksproprijaciji dobili. Država i kompanija odugovlače sa donošenjem Prostornog plana, jer na ovaj način daju manje para i dodatno osiromašuju več siromašno stanovništvo.
Što se tiče novog sela za koji se radi prostorni plan, Jasna kaže da stvari su se iskomplikovale kada je bila prezentacija plana za tri naselja na potezu Trujkanov potok. Pojedini vlasnici zemljišta, kojima je potrebno oduzeti istu za potrebe izgradnje novih naselja, izjasnilo se da neče prodati imanja.
„Da bi se stvar ‘ispeglala’ gradonačelnik Aleksandar Milikić izlazi u javnost da će se tamo plaćati hektar zemlje, koju će prevesti u građevinsko zemljište, od 100 do 150.000 evra i tu sad nastaje haos. Ovde se kopa zlato i pošto otkupljuju poljoprivredno zemljište, plaćaju ga 20.000 evra po hektaru, a tamo će koštati 7 puta više. Dok je nama u pregovorima rečeno da će nama platiti, a da mi od njih kupimo po istoj ceni, što je već u startu nemoguča misija. Sve u svemu lopovluk u velikom stilu“, ističe naša sagovornica.
Jasna Tomić kaže da je među stanovništvom Krivelja zavladala apatija i da su svi njihovi planovi sada pali u vodu. Navodi da su ljudi u beznađu sami počeli da nude Ziđinu svoje domove, pomireni sa činjenicom da nemaju kuda. Prema njenim procenama još oko 40% meštana ne želi da proda imovinu i još uvek ima zainteresovanih za kolektivno preseljenje u novi Krivelj.
„Međutim kako se sistem raspao i ignorantskim stavom ne poštuje sopstveno stanovništvo, nesprovođenjem zakona države u kojoj vlada, za sadašnje stanje u selu Krivelj i ostalim selima na teritoriji Grada Bora, odgovorni su direktno nosioci vlasti na svim nivoima koji su dužni da poslove koji su im dodeljeni rade pošteno, po zakonu i pravdi. Mislim da je strpljenje naroda pri kraju. Iako mnogi glume lagodan i dobar život, nepravda i zagađenja su tolika, da je samo pitanje dana kada će da se od varnice razbukti požar nezadovoljstva. Ovoj državi je poreban novi domaćin!“, kaže naša sagovornica za kraj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
