Foto: Miljko StojanovićMeštani Selačke, sela pored Zaječara, ogorčeni su zbog (ne)brige o njihovom selu. Za Danas kažu da nemaju gde da odlažu smeće, pola sela nema uličnu rasvetu, putevi su prepuni rupa, autobus vozi u pogrešno vreme, a lekara imaju jednom nedeljno. Dodaju da je pred prošle izbore obećano mnogo – ali do sada ništa nije urađeno.
Meštanka Selačke Vera Sokolović (76), za Danas kaže da u selu živi desetak godina. Roditelji vode poreklo iz sela, a nakon dobijanja penzije, koju je stekla u inostranstvu, vratila se rodnoj grudi.
„Ovde su živeli moji baba i deda. Moja majka je takođe ovde rođena. Nakon što sam se penzionisala u Nemačkoj, vratila sam se na porodično imanje koje sam nasledila. U inostranstvu sam živela 42 godine, ali uvek sam želela da se ovde vratim, pošto me sve podseća na detinjstvo“, sa tugom govori.
Naša sagovornica kaže da voli Selačku, pošto je ovde priroda bajkovita, vazduh čist, a seća se vremena od pre 60 i više godina kako je selo izgledalo, ali kada se vratila, bilo je sve drugačije…
„Tada je bilo svega. Prodavnice, igranke, bilo je puno meštana. Bilo je drugarstva i sloge. Svi smo se pomagali, družili se, patili, ali sada se sve promenilo. Tako je bilo kada sam bila dete, a nakon mog povratka pre desetak godina, sve je bilo drugačije. Odmah su mi kazali sa kim da razgovaram, sa kim ne… Ljudi su se promenili. Nestalo je nekadašnje sloge“, priča naša sagovornica.
Vera Sokolović kaže da je najveći problem sela to što svi očekuju da će država nešto da uradi za njih, dok oni sami ništa ne preduzimaju.
„U to sam se uverila više puta. To mi se nikako ne sviđa. Nekada je država radila sve, sada nije to vreme. Zato mi meštani sami treba da vodima računa ako nešto ne valja. Potrebno je da se sakupimo, dogovorimo šta treba da se uradi, pa da to zatražimo, ali do sada to se nije dešavalo, a da li će se nešto promeniti – to ne znam“, ističe ona.
Sagovornica Danasa kaže da je jedan od najvećih problema, to što nemaju kontejner, a samim tim, ne postoji mesto za odlaganje smeća.
„Ne znam gde ljudi bacaju smeće, ali ja svakog vikenda vozim smeće za Zaječar, pa ga tamo sortiram pošto postoje različiti kontejneri. Ljudi su primorani da bacaju smeće gde god stignu, a posle čujem prete da će da ih kazne. Pa obezbedite negde da bacamo smeće, pa onda kažnjavajte ko baca van tog mesta“, poručuje ova meštanka Selačke.
Problem je i ulična rasveta, kaže ona. Dodaje da je i to postala privatna stvar.
„Ko plati, imaće svetlo na ulici. Ko ne plati, biće tamno. Platila sam električara da mi postavi svetlo na ulici. Takođe su i komšije platile“, pojašnjava Vera Sokolović.
Takođe, ona kaže da su putevi katastrofalni.
„To je rupa do rupe. Kada voziš ne znaš da li je senka, da li je rupa. Evo nedavno sam oštetila auto. Mora čovek da vozi slalom, pošto su ulice pune rupa“, ističe ona.
Naša sagovornica je podsetila i na obećanje gradske vlasti pred prošle izbore, od kojih na žalost svih meštana, ništa nije urađeno.
„Obećavali su sređivanje puta do manastira, ali od toga nema ništa. Zakrpe rupe i to je to. Nedavno su sredili samo deo puta gde se okreće autobus. Pa je l to dovoljno? Put u naselju „Kordanovci“ je u užasnom stanju. Obećavali su tada i sređivanje centra sela. Kazali su da će napraviti dečje igralište, pošto posle sređivanja puta do manastira ima da turisti „pojure“ kod nas. Pa su pričali da će postaviti stolove i stolice da ljudi odmaraju, ali nisu prstom mrdnuli“, istakla je Sokolović.
Ona je ispričala jednu anegdotu koja se dogodila na dan prošlih izbora, kada su meštani, odbili da idu na glasanje, zato što put nije asfaltiran.
„Pričaju meštani da im je obećan asfalt pred izbore, ali pošto do asfaltiranja nije došlo, oni su kazali da neće glasati. Pošto je to bila nedelja, glasanje traje, a glasača nema, stigla je mehanizacija i počelo je asfaltiranje, a meštani su tek onda otišli na glasanje“, uz osmeh nam ono govori.
Marinković Živka (75), meštanka Selačke, za Danas kaže da je od devedestih godina u selu.
„Najveći problem je loš prevoz. Autobus ide samo radnim danima, a vikendom ne ide. Sistematski pregledi su vikendom, pa ja pitam, kako da dođem do Zaječara? Taksi nam traži 1.000 dinara. To je za nas mnogo. Uz to naš autobus kruži. U Zaječar stiže oko 10 sati. Tada već ne radi laboratorija. Kako mi da stignemo ujutru kod lekara? Je l razmišlja neko o tome“, žali se ona.
Ona se takođe setila obećanja vlasti pred prošle izbore kada je vlast, kako ona tvrdi, obeležila udarne rupe, obećala asfaltiranje, a nakon izbora samo su se povukli, i više se nikada nisu vratili.
„Prošli su izbori, a rupe su sada još veće. Samo da dodam, da ambulanta radi jednom nedeljno, a kod lekara u Minićevo ne možemo da idemo, pošto je to Opština Knjaževac. Zašto se to ne dogovore da tu idemo, nego svaki put moramo za Zaječar“, kazala je Živka Marinković.
Selačka je nekada imala sve
Selačka je malo selo između Knjaževca i Zaječara, na pet kilometara od bugarske granice. Prema popisu iz 2002 godine, u selu je živelo 275 stanovnika, dok danas u Selačkoj živi nešto više od 100 stanovnika.
Pretpostavlja se da naziv sela potiče od čestih promena mesnog položaja – „selo“ koje se stalno seli. Prvobitno geografsko ime bilo je Selačko Selo. U ataru sela se nalazi manastir Suvodol, podignut na temeljima starog manastira koji spada u najstarije (verovatno iz 14. veka) manastire u Timočkoj Krajini.
Godine 1948, u selu Selačka živelo je 997 stanovnika, dok je 1971. godine broj stanovnika bio 730, 1991 broj stanovnika je 396, a na popisu 2002. godine u Selačkoj je živelo 275 stanovnika.
U međuratnom vremenu Selačka je vrlo napredno mesto, u kojem cveta društveni život. Godine 1937. pominju se u njemu društva i udruženja: Zemljoradničko-nabavljačka zadruga, Narodna seoska čitaonica (sa velikom i probranom knjižnicom), Sokolska četa (jedna od najjačih u srezu Timočkom), Pevačko društvo i Seosko diletantsko pozorište (koje priređuje predstave sa nacionalnim repertoarom).
Nekada je u selu Selačka bila fabrika za doradu porcelana „Porcelan“ Zaječar koja je počela sa radom početkom 1986. godine u kojoj je radilo više od 50 radnika.
Postojala je i prodavnica „Zaječar-promet“, kao i otkupni magacin Zadruge „Timočanin“ Mali Izvor. Danas Selačka nema prodavnicu.
Postojala je i Osnovna škola u kojoj je bilo i do 50 učenika. Radila je i ambulanta. Lovačka sekcija „Srndać“ Selačka koja je brojila preko 50 članova. Kulturno-umetničko društvo „Luka Paunović – Beli“ je godinama oduševljavalo ljude na manifestaciji „Susreti sela“.
Mnoga sela širom Timočke krajine izgledaju kao Selačka. Na selu su ostali stari, dok su mladi odavno otišli.
Dok smo odlazili iz Selačke, ugledali smo autobusko stajalište, koje je nekada bilo prepuno ljudi. Danas stoji kao spomenik jednog vremena, kada je sve bilo drugačije, lepše, bolje i iskrenije.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
