Mesto na Šangajskoj listi zasluženo odavno

Ključni razlog je činjenica da oko 30 odsto naučnih radova koje su objavljivali zaposleni na Univerzitetu u Beogradu nije imalo odgovarajuću afilijaciju, odnosno autori su navodili samo naziv matičnog fakulteta ili instituta, ali ne i Univerziteta u Beogradu kome pripadaju.

To za Danas kažu predstavnici akademske zajednice, povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da naš najveći i najstariji univerzitet 2008, 2009, 2010. i 2011. nije mogao da padne na pomenutoj rang-listi, jer ga nije ni bilo.

Komentarišući pad UB na ovogodišnjoj Šangajskoj listi za oko stotinak mesta, Vučić je rekao da „pridike za to ne mogu da drže oni u čije vreme ta institucija nije ni bila na ovoj listi“ i primetio da su se čule „razne gluposti o diplomama i sličnom, a da niko nije ni pročitao o čemu se radi“.

Šangajsku listu je prvi put objavio univerzitet Đao Tong 2003. godine, a u to vreme nismo bili ni u prvih 1.000 univerziteta na svetu, kaže za Danas Tibor Sabo, nekadašnji pomoćnik ministra za nauku. On podseća da je 2005. godine uvedena kategorizacija naučnika, koja je podrazumevala da se naučnici svrstavaju u različite kategorije spram učinka koji ostvaruju, ali da efekti tog poteza nisu mogli odmah da budu vidljivi. Kada smo, međutim, nekoliko godina kasnije zaslužili plasman među top 500 svetskih univerziteta pojavio se nov problem.

Nekadašnji prorektor UB Miodrag Popović kaže za Danas da značajan deo zaposlenih na fakultetima nije na svojim radovima potpisivao i univerzitet. U tome je, dodaje, prednjačio Medicinski fakultet, ali i instituti koji su u sastavu UB.

Tadašnja uprava Beogradskog univerziteta je uz podršku nadležnih u resornom ministarstvu nekoliko godina sprovodila opsežne aktivnosti da se ovaj problem reši, a čitava stvar je rezultirala pozicioniranjem UB na Šangajskoj listi, na kojoj se i danas nalazimo.

Popović dodaje da je na taj plasman uticala i činjenica da su tek 2007. na nivou Univerziteta doneti minimalni kriterijumi za izbor u zvanja, koji su kao uslov za napredovanje sadržali i obavezu publikovanja naučnih radova. To je praktično nateralo jedan broj članova akademske zajednice da objavljuju radove, što je jedan od kriterijuma da bi se dospelo na Šangajsku listu.

Popović smatra da je UB zaslužio da se nađe u grupi top 500 univerziteta i pre 2012, ali da univerzitet koji vrši rangiranje nije bio dovoljno savestan u prikupljanju podataka sa onih univerziteta koji ranije nisu bili na listi.

Pozicija UB od 2012. do danas se menjala. Od 2013. do 2015. smo bili između 301. i 400. mesta, 2016. i 2017. smo odskočili u prvih 300, lane smo se spustili stepenicu niže, a ove još jednu. Pad je bio očekivan i na to je, između ostalog, uticala činjenica da je poslednji konkurs za naučnoistraživačke projekte raspisan 2010. i od tada je stalno produžavan.

Nešto lošijoj poziciji UB je doprinelo i to što jedan od naših najcitiranijih matematičara Stojan Radenović, inače profesor Mašinskog fakulteta u penziji, više ne objavljuje radove za Univerzitet u Beogradu. U delu akademske zajednice, međutim, kažu da to ne može presudno da utiče na poziciju UB, jer naučnu zajednicu čini veliki broj zaposlenih na fakultetima i institutima koji su svojim rezultatima doprineli da Univerzitet ostane u društvu 500 najboljih u svetu.

Plagijati nemaju uticaja

Naši sagovornici se slažu da afere sa plagiranim doktoratima nemaju veze sa plasmanom UB na Šangajskoj listi i podsećaju da je od svih osporenih diploma samo ministar finansija Siniša Mali branio tezu na fakultetu koji je u sastavu Beogradskog univerziteta.