Mesto novinara je na protestu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ta vasuiljević je vučićeva plaćenica i kao takva biće lustrirana, s mnogim drugim u raznim javnim službama (novinari, sudije, lekari, notari, izvršioci, policajci, vojnici…) koji su profesionalni rad potčinili i prilagodili vučićevim naredbama, njegovoj suludoj politici i novcu koji im daje ili maltretiraju građane iz straha da će ostati bez posla – sve jedno. Ludilu će uskoro doći kraj, ma koliko su Srbi generalno glup narod, a jesu čim su dozvolili da im se dogodi milošević a sad i vučić, a s njima i njihove sluge kao što je ova vasiljević.

2. Novinari koji izvestavaju sa lica mesta, ili analiticki tretiraju neki dogadjaj su novinari na zadatku. Oni zbog nepristrasnosti i ne treba da se pojavljuju na govornici opozicionog protesta. Isto vazi i za vladajuuce skupove.
   Ali, svi drugi novinari koji se ne slazu sa aktuelnom politikom vladajuceg rezima mogu i trebaju da se javno deklarisu. Pa ne zivimo u monolitnom drustvu jednoumlja u kome svi o jednoj drustvenoj pojavi mislimo i vidimo isto. Cak je Kim Dzong Un poceo to da shvata.
   Da parafraziram Z.Z.Rusoa-ako smo drustvena bica nismo svi ovce pa da nam vladajuca klika stavi medenice kako bi do kraja zivota klepetali DING-DONG-DING-DONG.
   U davna, mrska vremena, jos pre cetvrt veka, REDAKCIJE su imale STAV, koji podrzavaju. A, novinari zaposleni u njima su u svojim tekstovima odrazavale stav te uredjivacke politike. Tako je i nastala podela na provladine medije i one protivladine medije, to jest opozicione. Tako su novinari i u Srbiji manje vise funkcionisali, dok na politicku scenu nije zakoracila radikalna Seseljeva opcija. A, onda je krenula najgrublja zloupotreba medija, progon i ubistva novinara, svodjenjje novinarstva na najvulgarniju propagandu.
   Tako je i sada. Rezim je „privezao“ za sebe odredjene novinare iz medija koje pokrivaju nacionalni auditorijum, i od tada sa ekrana i naslovnih stranica defiluju neki zurnalisticki amateri koji nam reproduku stvarnost proizvedenu u nekoj od kancelarija Instituta bezbednosti na Banjici, a ne onu- koja nam se pred ocima odvija, i koja je u dubokom sukobu sa Ustavom i zakonima ove zemlje. Za te „novinare“ CINJENICE su najveci neprijatelji i zato oni svakoga jutra, a ponekad i vasceli dan pojacavaju svoj ton ne bi li nam na silu nametnuli sliku zivota u koju ni sami ne veruju.

3. Cudno je kako su se lako novinari jos jednom upecali na jedan vrlo banalni spin Savetnice. Ustanova novinarske nezavisnosti i s njom povezane objektivnosti moze da vazi tamo gde postoji pravna drzava, i vlast ogranicena zakonom. Tamo gde vladaju bezakonje, pravo jaceg, bezuslovna partijska lojalnost, gde ne postoji elementarna pravna sigurnost gradjana vec smo svi u domenu (ne)milosti vrhovnog gospodara, treba prvo osigurati bezbednu glavu na ramenima pa tek posle moze doci na dnevni red i ustanova novinarske nezavisnosti, izmedju ostalih. I savrseno je legitimno za novinare da istovremeno ucestvuju u protestu protiv ovakvog rezima koji nam je kidnapovao drzavu i rade svoj posao novinara. Da bi novinar bio nezavisan, on mora prvo da bude ziv i zdrav, da se ne plasi batina kao ni da prodje mracnim sokakom, da nocu moze mirno da spava i da ne mora da osluskuje da li ce se odjednom pretvoriti u buktinju, ako je vec sklon da kriticki radi svoj posao. Nista od svega toga pod ovim rezimom nije zagarantovano, a opet Savetnica se buni zbog manjka nezavisnosti novinara. I zaista, ispostavlja se da je novinarska profesija veoma zavisna, zavisna od nekih osnovnih civilizacijskih uslova koji su joj danas pod naprednjackim rezimom uskraceni. Protestvovati protiv toga novinari mogu mirne savesti a da bas ni na koji nacin ne dovode u pitanje svoju nezavisnost. I interesantno je kako naprednjaci ili uopste ne citaju ili i kad citaju sve citaju naopako. Prvo znaci ide Ustav i zakoni pa tek posle Kodeks novinara.

4. Jedno je izveštavati sa protesta i biti nezavisan novinar, a drugo je propagirati ideje koje su na protestima prisutne.