Meštrovićevi kipovi da se uklone, nisu u religioznom duhu

Nakon, u tom trenutku poslednje restauracije crkve Sv. Marka, kojom je vraćen njen izvorni „romanski karakter“, a uklonjen gotski, dobar deo javnosti bio je zadovoljan restauracijom, kao i činjenicom da su se u njoj našli vajarski radovi Ivana Meštrovića i freske Joze Kljakovića.

I dok list „Hrvatska straža“ hvali ova dela, „Katolički list“ traži hitnu intervenciju i poziva na odgovornost predstavnike koji su se nalazili u Građevinskom odboru za restauraciju ove crkve, jer, prema njihovim kriterijumima, „ne odgovaraju crkvenim kanonima“.

Glavni odgovorni za restauraciuju dr Riting „napominje da su univerzitetski profesori arhitekti…izrazili svoje najveće priznanje restauraciji“. A Meštrovića i Kljakovića smatra našim najvećim predstavnicima umetnosti.

„I oni su doživeli sudbinu koju je doživeo veliki Mikelanđelo i drugi njihovi prethodnici. Mnogim prigovaraju da nemaju ispravno hrišćansko shvatanje, a zaboravljaju na veliku psihološku činjenicu da je drugo religija, a drugo religioznost i način kako iskazuju umetnici svoje verovanje u viši svet“, prenosi Pravda reči ovog stručnjaka.

Ovakvo deljenje javnosti u dva tabora ni tada nije bila „nikakva novina“. Ljudi su se oduvek delili po pitanju slobode u umetnosti.

Paralelno sa ovim polemisanjem u Zagrebu, rimski crkveni vrh propisuje da se iz crkava ukloni svaka industrija, jer je „u opreci sa istorijom i tradicijom katoličke crkve“.

U ovom broju Pravde saznajemo i da je komisija za podelu Palestine u tom trenutku punom parom radila na terenu. Planovi podele već su bili gotovi, a cilj je bio da Jevreji nakopon dobiju svoju suverenu državu, kako više ne bi imali veze sa „neprijateljski raspoloženim Arabljanima“, piše Pravda. Osnivanje jevrejske države očekivalo se do kraja 1938. godine.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

A prelistamo li Vreme, podsećamo se da su Jevreji u tom trenutku bili isključeni sa berza i tržišta u Nemačkoj.

„Do dalje naredbe dozvoljeno je jevrejskim firmama da ih na berzama i javnim tržištima zastupaju nejevrejski  prokuristi i opunomoćnici“, piše Vreme.

Što se tiče domaćih vesti, u Subotici je prethodnog dana, na osnovu „naređenja prestojništva policije, kojim je zabranjeno svako prosjačenje po ulici“, uhapšeno preko stotinu prosjaka. Iako je policija prosjačenje jedno vreme tolerisala, na osnovu molbe Udruženja trgovaca ipak su pristupili akciji. Koliko je policija bila surova jasno oslikava uslov pod kojim je isti dan njih desetak pušteno na slobodu. „Za njih ubuduće odgovaraju i snose svu krivicu za njihove postupke, odnosno prosjačenja, njihova deca“, piše Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.