Metla umesto puške

Veliki broj vojnih obveznika koji civilno služe vojni rok na fakultetima Beogradskog univerziteta radi poslove koji nisu adekvatni njihovoj stručnoj spremi i ne doprinose iskorišćavanju njihovih akademskih potencijala. Oni su često zamena za jeftinu radnu snagu – upozorava Miljana Radivojević, koordinator Kancelarije za razvoj civilne službe na Univerzitetu u Beogradu.
Ona podseća da je model civilne službe na Univerzitetu koncipiran u četiri programa koji su zamišljeni kao podrška univerzitetskim službama, ali da se sve češće dešava da vojnici, umesto da budu angažovani u bibliotekama, računarskim učionicama ili studentskim službama, rade teške fizičke poslove, čiste toalete, iznose šut iz renovinarih objekata, „šišaju“ zelenilo oko fakulteta i slično. Neki rade kao obezbeđenje, a neki kao vozači.
O takvim primerima svedoči i Petar Milićević, direktor razvoja Evropskog biroa za prigovor savesti. On, međutim, ističe da su mladi veoma zainteresovani za civilnu službu na univerzitetima, mnogo više nego što na fakultetima ima mesta. Nezvanično se procenjuje da je na Beogradskom univerzitetu oko 2.000 mladih civilno služilo vojni rok, a na fakultetima je godišnje angažovano od deset do 20 prigovarača savesti.
– Regruti su zainteresovani da odu na univerzitete, jer većina ima oko 27 godina, pri kraju su fakulteta ili su završili studije, tako da žele da rade nešto kvalitetno i u svojoj struci. Oni su angažovani u bibliotekama, administraciji i u računarskim centrima, ali ima primera i da rade teške fizičke poslove, što je skoro bio slučaj na Bogoslovskom fakultetu. Problem je, međutim, što svaka ustanova može da šalje civilne obveznike gde hoće i često se svodi na to da se njima daju poslovi koje niko drugi neće da radi. Društvena korisnost civilne službe je svedena na minimum i to nije problem samo univerziteta nego svih ustanova – ističe Milićević.
Nekoliko studenata sa kojima smo razgovarali nisu hteli da javno govore o svojim iskustvima civilnog služenja vojnog roka da se, kako kažu, ne bi zamerili fakultetskim upravama. Na jednom internet forumu bivši vojnik tvrdi da je dobar deo vojske proveo skupljajući pikavce i đubre i čisteći fakultetske toalete. Kako kaže, cela priča se svodi na to da, ako nisi hteo da nosiš pušku, sada nosi metlu. Sagovornik Danasa koji je hteo da ostane anoniman ima drugačije iskustvo – radio je izuzetno zanimljive i kreativne poslove u skladu sa svojim obrazovanjem, ali to nisu poslovi koje mu je vojska namenila, zbog čega ne želi da stvara probleme fakultetu na kome je služio vojni rok.
Sekretar Mašinskog fakulteta Petar Bakić kaže za Danas da na toj visokoškolskoj stanovi godišnje ima oko desetak prigovarača savesti i da uglavnom dobijaju profile koje su tražili.
– Dolaze nam mašinski inženjeri koji rade na projektima u skladu sa svojom strukom i tako stiču dodatna znanja, koja prevazilaze nastavni plan i program. Dobili smo i majstore – vodoinstalatere, elektrotehničare i metalostrugare, oni na fakultetu rade poslove koje bi radili i van vojske. Ti kadrovi su nam potrebni jer je zgrada Mašinskog fakulteta velika i zahtevna za održavanje. Imali smo profesora engleskog koji je držao kurs jezika i studentima i nastavnicima. Jedan ekonomista je radio u računovodstvu, ali dobili smo recimo, i optičara – kaže Bakić.
Na pitanje da li se civilni obveznici žale na posao koji moraju da rade, sagovornik Danasa odgovara da se to dešava retko.
– Kada smo spremali proslavu dana fakulteta trebalo je da se stolovi prenesu sa sprata na sprat i tada se jedan vojnik žalio – kaže on.
Miljana Radivojević ističe da žalbe stižu u Kancelariju za razvoj civilne službe, ali da oni nemaju zakonski okvir da te probleme reše, osim da pokušaju da razgovaraju sa fakultetskim upravama i da im ukažu na nepravilnosti. Neki poslušaju i na kratko promene ponašanje, drugi teraju po starom. Mnogi vojnici, međutim, neće da se žale javno, strahujući da će biti prebačeni u druge ustanove, pa im se više isplati da skupljaju smeće po dvorištima fakulteta nego da ih rasporede u komunalna preduzeća.