Metro samo predizborno obećanje

Svetska norma kod takvih radova je 1,8 kilometara godišnje, a mi ćemo da napravimo više od 40 kilometara za dve trase u narednih sedam godina, kako to?

To pitanje postavlja arhitekta Dragoljub Bakić, komentarišući za Danas nove planove beogradske vlasti, po kojima će gradnja prve linije metroa otpočeti do kraja ove godine, sa zacrtanim rokom u 2028. godini.

Najveći gradski ali i republički infrastrukturni projekat ponovo je aktuelizovan ove nedelje, kada su na uvid javnosti stavljena planska dokumenta o šinskom sistemu u Beogradu, a koja su već u startu izazvala brojne kritike i struke i građana.

– Izgradnja metroa je ogroman posao, po sadašnjem planu podrazumeva izgradnju više od 60 kilometara mreže, sa 66 stanica, osam ili devet tunela. ista priča bila je i pred izbore 2018. i 2020, „prodavale“ su se i karte za taj nepostojeći metro. Da bi tek nekoliko dana posle toga Skupština Beograda donela odluku, u formi dokumenta, da o metrou nema priče do 2027, a oni ipak opet nastavljaju, jer su izbori sledeće godine, navodi Bakić.

On ističe da je francuski Fond za razvoj odustao od daljeg finansiranja studije izvodljivosti koju rade francuske kompanije, jer nije želeo da učestvuje u tako „neurednom“ poslu.

– Francuski Fond za razvoj je izašao iz tog posla a za to je naveo jasne razloge: jer je netransparentno, jer se ne koriste tenderi i javne nabavke, jer je struka uzdržana i zato što se vrši pritisak na izvršioce posla od strane politike. To su informacije iz više izvora i one jasno govore kakav je ovo posao, objašnjava Bakić.

Naš sagovornik ističe da je ovo 16. po redu projekat za metro od kada je o njemu počelo da se govori, a da trase nisu menjane do sada.

– Projekte su radili mnogi, od Grka, Slovenaca, Mađara, do Nemaca, Austrijanaca, Francuza i nikada se za 50 godina trase nisu menjale. Sadašnji projekat je očekivano podređen raznim interesima, prave se trase koje će se ukrstiti kod Beograda na vodi, a da će tamo stanovati ljudi koji neće koristiti metro, ne odustaje se ni od urbanizacije Makiša. Trase treba da se određuju tamo gde je najveći broj korisnika. Kako može da bude izostavljen Bulevar sa Vukovim spomenikom, koji je prioritet, on skuplja najveći broj hotela, fakulteta, srednjih škola. Od Cvetkove pijace do Trga republike je koncentracija potencijalnih korisnika najveća, a imamo trasu po obodu grada, konstatuje Bakić i napominje da je se struka zalaže za varijantu lakšeg šinskog metroa, koji trase kombinuje sa tramvajskom linijom, delimično ide po površini, dok u centralnoj zoni silazi ispod.

– Sadašnji, ukopani metro, primera radi na Trgu republike ide na dubinu od 47 metara, prolazi ispod Save i slično. Sadašnjih 60 kilometara, širine 120 metara, nije ni geološki ispitano, iako vlast tvrdi da jeste, a iskopali su tri bušotine. Podzemlje Beograda je puno pećina, vode, jezera, reka. To su obimni radovi koji se neće skoro desiti, zaključuje Bakić.

Kako naglašava direktor udruženja građana Centar za lokalnu samoupravu i nekadašnji šef odborničke grupe SZS u Skupštini Beograda Nikola Jovanović, osim što je iz odlučivanja o metrou potpuno bila isključena javnost i domaća struka, strani konsultanti, poput francuske firme „Ežis“, bili su pod pritiskom da menjaju već doneta rešenja.

– Kako je moguće da studija „Ežisa“ iz 2012. bude potpuno promenjena? Tako da gospodin Vesić ne bi trebalo da se krije iz „struke“, jer on struku, kao ni građane, nikad nije konsultovao. Nema te struke koja može da opravda neprolazak metroa kroz glavnu železničku stanicu Prokop, trg Slaviju, i slično. Neobjašnjivo je da je i cena metroa skočila od 2012. sa 2.2 milijarde evra na šest milijardi u 2021. godini. Možda je ovakva koncepcija metroa u interesu propagande pred izbore, pojedinih investitora ili kineskih firmi, ali nije u interesu Beograđana, navodi Jovanović i dodaje da linije metroa kao i finansijsku konstrukciju treba potpuno revidirati, dok u suprotnom „idemo ka saobraćajnom i finansijskom kolapsu“, kako je naveo.

Zoran Vuletić, odbornik Građanskog demokratskog foruma u beogradskoj Skupštini, saglasan je da prva linija metroa budućeg metroa „ubedljivo“ govori da se isključivo vodi računa o interesima investitora Beograda na vodi, kao i budućim investitorima „koji sada kupuju jeftino placeve duž te linije kako bi kasnije višestruko zaradili“.

– Očigledno je da se radi o ogoljenoj korupciji, s obzirom da 70 procenata prve linije ide mimo naseljenih mesta. Finansiranje projekta je klasičan primer kako funkcioniše Srbija i njena ekonomija poslednjih deset godina. Prvo su potpisani ugovori sa francuskom kompanijom za projektovanje i kineskom kompanijom za izvođenje radova kroz preskupe kredite a nakon toga se donosi regulacioni plan na osnovu koga treba sve da se radi, počev od izdavanja građevinske dozvole. Žao mi je ljudi u Urbanističkom zavodu koji su primorani da potpisuju ovakve planove praveći trule kompromise sa svojom strukom, kaže Vuletić i dodaje da se Srbija tako „uspešno udaljava od EU i ubrzano klizi u dužničko ropstvo prema Kini“.

Kako Vuletić tvrdi, nezamislivo bi bilo da ovako štetan projekat finansira EBRD ili Svetska banka.

– To je jedan od najvažnijih razloga zašto se našim političarima ne žuri u EU, očito je mnogo primamljivije dogovarati državne poslove u četiri oka sa kineskim i ruskim državnim preduzećima. Do sada smo čuli da su dogovorene dve linije metroa koje će raditi Kinezi, i znajući da naši trenutni vlastodršci uspešno balansiraju odnose na relaciji Peking-Moskva, gotovo sam siguran da će treću liniju raditi neka ruska kompanija. Ostaje nam nada da će sledeće godine doći nova vlast u Beogradu i jasno se okrenuti načinu rada koji se praktikuje u EU i raspisati pošteni tender makar za treću liniju metroa, navodi Vuletić.

Bakić: Beogradu preti sudbina Zrenjanina

– Bilo bi stravično ako bi se dogodilo da se, kako je planirano, na Makišu gradi početna stanica, to će zaista da dovede u pitanje snabdevanje Beograda pijaćom vodom, da uništi i zagadi podzemne vode. Svako gradilište je kontaminirano, a metro bi bio najveći zagađivač, pored planirane gradnje celog novog naselja. Makiš je već raskopan, niču neke divlje hale, koje se već nalaze na vodoizvorištu, nedaleko od reni-bunara. Ne smemo dopustiti da Beograd doživi sudbinu Zrenjanina, jasan je Bakić. On dodaje da je do sada bilo tri različite lokacije za početnu stanicu i depo, koji nikada nije bio planiran na vodoizvorištu.