Mićko Ljubičić: Jedini siguran način da se ostane na vlasti je da se zapuši svaka „rupa“ i drugačije mišljenje

Znate kako – falila nam je Vlada, svi smo videli da nam je nešto nedostaje ovih nekoliko meseci. Ne u smislu vođenja države – ima ko da vodi državu. Nego fale ti „biseri“, te priče, to što se izjavljuje“, ocenio je gost N1.

On smatra da nije lako deset sati sedeti (u skupštini) i „pričati – ništa“, pa razume zašto „kolab, kolabor, kolaboriraju“.

Objasnio je i šta za njega znači „Vlada kontinuiteta“: „Sve ostaje isto, u prevodu to za mene znači – i dalje vlada onaj u kontinuitetu, koji je do sada i vladao“.

Zanimljivo mu je, dodaje, kako vladajuća stranka i dominantna skupštinska većina reaguje na to kad ima i nekih drugih glasova u Skupštini, jer su se odvikli od toga, odnosno „lepo su se navikli da mogu da pričaju koliko hoće“, bez prekida, dovikivanja, upada. „Za dan-dva (ova), da mogu kao da bi se pobunili i resetovali – da se vratimo na ono kad nema nikog drugog. Što ne znači da je snaga opoziciona velika, ali dovoljno je da se neko pojavi ko drugačije misli, da to njima zasmeta. U prilog tome govori i ova priča oko Telekoma i SBB – da svaku rupu treba zapuštiti, da nijedna informacija koja nije pod kontrolom zvanične politike ne treba da prodre do ljudi. Manipulacija treba da ostane do kraja“, ocenio je gost emisije Newsnight.

Ljubičić kaže da mu cela ta priča deluje temeljno, promišljeno, planski, manipulativno… „Nikom to ne deluje bizarno, a najmanje deluje bizarno onima kojima bi želeli da gledaju neke druge vesti“, kaže Ljubičić, dodajući da vesti United Medie, prema njegovom mišljenju, „nisu idealne, da niko nema idealne vesti“, ali da Nova S i N1 imaju drugačije vesti od onih koje se mogu videti na svim drugim stanicama.

„Zašto neko želi da zapuši svaku rupu, svako drugačije mišljenje – pa, verovatno zato što je to jedini siguran način da se ostane na vlasti na ovaj način na koji se vlada, a to je apsolutno, i još mnogo, mnogo dugo“, ocenio je.

Na konstataciju da je jedan novinar išao po Srbiji i ustanovio da ljudi ne znaju za mnoge afere, o kojima izveštava N1, Ljubičić kaže da „Srbija dobrano tako izgleda“.

Navodi da ne samo da se izbori nameštaju i da se njima manipuliše, već da postoji jedna debela, dugotrajna manipulacija koju „gomiletina državnih medija, ne samo elektronskih već i državnih tabloida“, sprovodi već minimum deset godina.

„Bilo je manipulacija i ranije, nije to nastalo sa ovim režimom, međutim, moram to da podvučem – ogromna je razlika između svih loših režima pre ovog i ovog. A naročito onaj desetogodišnji period pre ovog, koji takođe nije bio dobar – jer se nisu promenile sistemske stvari i za to treba najviše kriviti celu ekipu od 2000. do 2012. godine, jer taj najvažniji zadatak nisu obavili i zato su jako krivi… Ali oni su bili smenjivi. Za njihovo vreme, za tih 12 godina se nisu krali izbori. To je najvažnija razlika. Bilo je medijskih manipulacija, ne ovakvih i ovolikih, ali se ipak na izbore moglo izaći i takmničiti i pobedi onaj ko ima više glasova, u suprotnom ovi i ne bi došli na vlast. Poslednjih deset godina se nameštaju (izbori) i za to su zaslužni tako temeljno i strahovito kontrolisani mediji“, naglasio je Ljubičić.

Što se tiče opozicije, kaže da je upotrebiti reč „kilavost opozicije“ blaga, da je to eufemizam.

„Ja ne znam kako nazvati tu nespremnost na saradnju, tih ličnih sujeta, idelogija – ukoliko ideologija uopšte ima na ovim prostorima – i nekih stranačkih, partikularnih i malih interesa i nemogućnost da se to stavi na stranu dok se ne skloni jedan do najdekonstruktivnijih, najlošijih režima u poslednjih deset godina, a bilo ih je nekoliko. To je ogromna odgovornost, odnosno neodgovornost tih ljudi koji se zovu opozicijom. Oni su raznorodni, ali trebalo bi da ih ujedinjuje to da su opozicija, oponenti pozicije. Ali to su ljudi koji jure samo za nekim ličnim i stranačkim interesima, i tek tu i tamo nešto zamiriše kao da su se dogovorili, ali, nažalost, to ne traje dugo“, naveo je.

Na svom Jutjub kanalu Ljubičić je napravio „konkurs za petu frekvenciju“. Dodao je da će i o opozicionarima napraviti „Nevidljiviziju“ na svom kanalu, priču o opoziciji koja se ne vidi, a ljuti se što se ne vidi, a pri tom ne vidi se ni šta rade. A biće prikazani, kako je rekao – kao ikebana.

Govoreći o svojoj publici u pozorištu, rekao je da u njima vidi teskobu, dodajući da je tako bilo devedesetih i sada. „Dvehiljaditih je bilo malo drugačije. Mislilo se ili želelo se da se stvari promene – i jesu se donekle promenile, jer se osećalo da su promeljivi ljudi na vlasti. Devedesetih nisu bili promenljivi ljudi na vlasti i od 2012. godine nisu. Ta vrsta nepromenljivosti ljudima smeta, ja imam receptore za to, vidim publiku kako reaguje – na određeni oroz, kako puknu ili ne puknu. Bilo da je satiričnog tipa, bilo da je komedija“, zaključio je Ljubičić.