foto EPA-EFE/ZOLTAN BALOGH HUNGARY OUTOsamnaesti decembar u svetu se obeležava kao Međunarodni dan migranata, a sagovornici Danasa tim povodom kažu da se migranti i izbeglice u Srbiji suočavaju sa brojnim izazovima, od diskriminacije u pristupu pravima i uslugama do radne eksploatacije i govora mržnje.
Ekonomski pritisci, politički konflikti i ratovi samo su neki od segmenata koje primoravaju stanovništvo na migracije.
Kako navodi Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, više od 45.000 ljudi, uglavnom poreklom iz Sirije, Avganistana, severne Afrike, Bliskog i Srednjeg istoka ušlo je iregularno ove godine u Srbiju, a najveći broj prošao kroz nju krećući se ‘Balkanskom rutom’ preko Turske i balkanskih zemalja ka Evropskoj uniji.
Nikola Kovačević, pravnik specijalizovan za ljudska prava i pitanja azila, kaže za Danas da je Srbija u prethodnim godinama izloženija dolasku migranata i da su u pitanju najčešće ekonomske migracije „pa se tako na gradilištima, ugostiteljskim objektima i na mestu vozača u javnim prevozima nalazi sve više stranaca, što govori o deficitu radne snage u Srbiji“.
Migranti imaju vodeću ulogu na tržištima rada, popunjavajući praznine u određenim sferama, ali se paralelno susreću sa različitim problemima i rizicima.
„Različiti primeri nekoliko godina unazad, poput radnika Beograda na vodi, kojima nisu redovno isplaćivane plate, bili su sa oduzetim pasošima i slično, pokazuju nam da neretko postaju žrtve eskploatacija, ili su na neki drugi način iskorišćeni“, kaže advokat Kovačević.
Kaže i da ekonomske migracije u Srbiji pokazuju veliki deficit radne snage, što može da ima i pozitivan karakter, jer povećanje radnika i deficitarnih zanimanja može da bude prilika za ekonomski razvoj.
Naravno, kako dodaje, nisu u pitanju samo iregularni migranti, postoje i oni koji su svoje matične zemlje napustili na legalan način zbog obrazovanja ili drugih razloga.
Razlozi zbog koji su oni neretko žrtve ovako složenih problema, advokat Kovačević ocenjuje kao nedostatak jake migracione politike.
„U Srbiji ne postoji jaka migraciona politika koja treba da uzme čitav niz faktora, pozitivnih koji migracije donose, ali i onih negativnih. Kada govorimo o ljudima koji su pripadnici radničke klase, najčešće ako imaju neki problem nemaju kome da se obrate, osim pojedinih nevladinih organizacija“, kaže Kovačević.
Dodaje da je samo do kraja jula 2024. godine deset stranaca prepoznato kao žrtve trgovine ljudima, od čega su sedam žrtve radne eksploatacije, što je mali broj ljudi u odnosu na realan broj koji se zaista dešava.
„Važno je da se sve inspekcije i Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima naprave bolju koordinaciju kako bi se desetine hiljada stranaca koje dolaze u Srbiju zaštitilo i kako ne bi došlo da kršenja njihovih ljudskih prava“, kaže Kovačević.
„Kontrola nad migracijama postoji u određenoj meri, ali nedovoljnoj da bi se zaštitili interesi i migranata i domaćeg stanovništva, ali i srpkog tržišta“, zaključuje advokat.
Tamara Vlaškalin iz Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS kaže da se Izbeglice koje borave u Srbiji često suočavaju sa diskriminacijom, a jedan od najizraženijih problema odnosi se na njihove lične dokumente i pristup osnovnim uslugama, poput otvaranja računa u bankama.
Ističe i da je problem u samom izgledu ličnih dokumenata izdatih izbeglicama.
„Lične karte koje se u Srbiji izdaju izbeglicama izgledaju kao plastificirani kartončići, što često izaziva nepoverenje prilikom ostvarivanja različitih prava“, navodi Vlaškalin, dodajući da to utiče na dodatnu stigmatizaciju ove grupe.
Diskriminacija je, kako kaže, prisutna i u drugim aspektima života. Na to ukazuju i podaci iz istraživanja o percepciji građana o diskriminaciji u Srbiji, koje je prošle godine sproveo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
„Najveća socijalna distanca postoji upravo prema izbeglicama i migrantima,“ objašnjava ona. „Najveći broj ispitanika ne želi da bude u bliskom srodstvu sa migrantima (43%), da oni imaju rukovodeće položaje (42%) ili da stanuju u njihovom susedstvu (40%). Takođe, čak 34% naših građana ne želi da migranti stalno žive u našoj zemlji“, kaže Vlaškalin.
Pored institucionalne diskriminacije, navodi naša sagovornica, veliki problem predstavlja i govor mržnje koji se prema izbeglicama i migrantima širi, naročito putem interneta i u pojedinim medijima.
„Sveprisutan govor mržnje utiče na oblikovanje stavova građana o ovoj društvenoj grupi i stavlja ih u povećan rizik od diskriminacije“, upozorava Vlaškalin.
Prokomentarisala je i trenutnu situaciju u kojoj se nalaze migranti iz Sirije, nakon pada predsednika Asada.
Kada je reč o mogućnosti povratka sirijskih izbeglica u svoju zemlju porekla, Vlaškalin navodi da za sada nema naznaka o povratku, naročito ne iz zemalja Evropske unije.
„Čini mi se da nije vreme da se razmatra njihov povratak, već da se prati situacija i vidi kako će se stvari razvijati sa novom vlašću u Siriji, koja se suštinski još nije ni formirala“, kaže ona, ukazujući na kompleksnost situacije.
Dodaje da Sirija, posle 14 godina građanskog rata i delovanja brojnih radikalnih grupa, trenutno nema kapaciteta da povratnicima pruži adekvatnu zaštitu ljudskih prava.
„Više Sirijaca u Srbiji dobilo je zaštitu upravo zbog toga što su bežali sa područja gde je delovao radikalni pokret, tzv. Al Nusra front. Trenutno je ključno da se prati razvoj situacije i da se donose promišljene odluke“, ističe Vlaškalin.
Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
