Psihološka pomoć potrebna migrantima koji prolaze trnovit put

Stoga nisu retke poteškoće koje se odražavaju na mentalno zdravlje ovih ljudi, jer preživljeni strahovi i neizvesnost ostavljaju traume. Ipak, treba naglasiti da su to uglavnom jaki ljudi koji su se, nažalost, našli u teškim životnim okolnostima i potrebna im je podrška kako bi nastavili život punim kapacitetom.

Postoje i oni koji su prošli ekstremno zlostavljanje i nasilje – žene koje su bile žrtve seksualnog nasilja, deca koja su se sakrivala od bombi ili gledala kako im neko od roditelja biva povređen ili ubijen, dečaci od 16 godina koji su držani u zatočeništvu mesecima – to su traume za čije prevazilaženje je neophodna dugoročnija profesionalna podrška – ukazuju sagovornici Danasa objašnjavajući kakva je aktuelna situacija sa migrantskom krizom u Srbiji.

Marijan Ivanuša, šef Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji ističe da su od početka migrantske krize nevladine organizacije imale ogromnu ulogu u pružanju usluga, pre svega psihološke podrške migrantima, jer su bile u mogućnosti da brzo reaguju, obezbede prevodioce i iskusne stručnjake, a sada se i nacionalne institucije osposobljavaju za to.

– Rekao bih da je poseban izazov za mentalno zdravlje tih ljudi – neizvesnost. Mreža psihološke podrške u centrima za migrante i van njih je relativno dobro razvijena – negde ima više resursa, negde manje, ali podrška koju psiholozi mogu da pruže migrantima je ograničena time da su to ljudi u pokretu koji u datom trenutku nemaju veliki ili potrebni kapacitet da se posvete svom mentalnom zdravlju, ukazuje Ivanuša.

Kako objašnjava, SZO na ovom pitanju sarađuje sa državnim institucijama i zajedno su sačinili Smernice za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja izbeglica sa preporukama za organizaciju sistema zaštite mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške kroz projekat Podrške Evropske unije upravljanju migracijama u Srbiji.

– Usluge koje se pružaju izbeglicama i migrantima finansiraju se iz posebnog fonda koji je obezbedila Evropska unija – navodi Ivanuša.

Ovaj projekat obuhvatio je i radionice sa migrantima i poruke plasirane kroz socijalne mreže i štampane materijale na jezicima koje razumeju.

– Radili smo na tome da ljudi prepoznaju simptome i da bez stigme traže pomoć ukoliko im je potrebna. Razvijen je trening za kulturalnu senzitivizaciju zdravstvenih radnika i on je sproveden za zaposlene u domovima zdravlja u sredinama u kojima borave migranti. Takođe, u saradnji sa NVO PIN, održani su treninzi za implementaciju Smernica za mentalno zdravlje koje je prošla većina ljudi koji rade na terenu sa izbeglicama – zaposleni u Komesarijatu za izbeglice i migracije, psiholozi, zdravstveni i socijalni radnici, prevodioci – ukazuje Ivanuša.

Jovana Bjekić iz Mreže psihosocijalnih inovacija (PIN), ističe za Danas da su Smernice sačinjene kroz ovaj projekat, kao i Radna grupa, za sada dali pozitivne rezultate za rešavanje sistemskih problema, ali i urgentnih pojedinačnih slučajeva gde je presudna koordinacija svih institucija.

– Iako je Radna grupa grupa tek počela sa radom ove godine, već su vidni pozitivni efekti. Poteškoća uvek ima, i one su po pravilu posledica ograničenih kapaciteta – vremenskih, ljudskih, finansijskih – ukazuje Bjekić. Ona podseća i na statistiku po kojoj 80 odsto izbegličke populacije ima potrebe za nekim vidom podrške u domenu mentalnog zdravlja.

– To znači da u nekim momentima oko 3.000 ljudi treba da dobije podršku – kapaciteti za to ne postoje ni u nevladinom ni u državnom sektoru, te je neophodno raditi prioritizaciju, odnosno usmeriti se na najugroženije, ali nekada i taj broj bude veći od kapaciteta koji su nam na raspolaganju. Pored toga, treba imati u vidu da je izbeglička populacija veoma specifična u pogledu traumatskih iskustava, kulture i jezika, tako da prevodilac mora biti na raspolaganju kako bi mogli da ostvare adekvatnu komunikaciju – ističe Bjekić jedan od najbitnijih koraka za pomoć migrantima.

Depresija, anksioznost i PTSP

Kolektivna proterivanja, nezakonito lišavanje slobode, fizičko nasilje, oduzimanje lične imovine samo su neka od mnogobrojnih traumatskih iskustava koje izbeglice dožive tokom puta, ukazuje Jovana Bjekić iz PIN-a. „Imajući to u vidu, ne čude podaci da se preko 80 odsto izbeglica i migranata suočava sa problemima u domenu mentalnog zdravlja – najčešće su to simptomi depresije, anksioznosti i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) koje uz adekvatnu profesionalnu podršku mogu da prevaziđu bez ozbiljnijih posledica“, ističe Bjekić.