Migrantska „igrica“ prepuna izazova

Ova publikacija nastala je u saradnji Centra za kriznu politiku i reagovanje i Državnog sekretarijata za migracije Švajcarske, a autorke Maja Dragojević i Saman Ali Vještica prenele su svoja dugogodišnja iskustva u radu sa migrantima.

– Migracija ljudi iz Sirije, Avganistana, Irana, Pakistana i ostalih zemalja je konstantna. Predstavljeno istraživanje se bavi maloletnicima i licima do 25 godina starosti. Oni najčešće ne znaju koja je njihova krajnja destinacija, nisu obavešteni o tome šta ih čeka tokom puta i ne nose sa sobom nikakve dokumente, objašnjava Saman Ali Vještica.

Po rečima Maje Dragojević, svoje matične zemlje migranti napuštaju preko posrednika, odnosno krijumčara, što je jedna od tema publikacije. Porodice, uglavnom već osiromašene, zadužuju se da bi ih poslale na put. Dug mora da se vrati, a on u proseku iznosi od 1.000 do 10.000 evra i stvara dodatni pritisak na izbegle. Navode se svedočenja u kojima kljumčari siluju i fizički napadaju migrante kako bi snimcima nasilja ucenjivali njihove porodice da bi novac što pre vratili.

– Zbog trauma koje dožive na dugogodišnjem putu, od bolesti, smrti bliskih članova do lične životne ugroženosti, naš tim radi sa njima na prevazilaženju emotivnog šoka kako bi se emocionalno i psihički uklopili u društvo, kažu autorke iz Centra za kriznu politiku.

One su bile u direktnom kontaktu sa migrantima, organizovane aktivnosti, radionice i upoznavanje ovih ljudi sa njihovim osnovnim pravima koje su navedene u publikaciji.

Migranti u Srbiju najčešće stižu neregularnim putem iz pravca Grčke i Turske, zatim preko Severne Makedonije i Bugarske. Sa sobom ne nose dokumenta iz straha da ne budu deportovani nazad u izbegle zemlje. Neki od njih uspevaju da pronađu posao u Grčkoj i Turskoj, međutim, po njihovim objavljenim ispovestima, oni koji bi uspeli da se zaposle radili su na crno od 10 do 12 sati i bili premalo plaćeni.

Srbija kao zemlja obezbedila je centre za smeštaj izbeglica i migranata na teritoriji više opština. U radu sa njima učestvuju organizacije civilnog društva Srbije, UNICEF, UNHCR, Sekretarijat za migracije Švajcarske Konfederacije, kao i zemlje Evropske unije. U poslednjih godinu dana smešteno je 500 dece i mladih u centrima u Srbiji. Jedan od centara u Beogradu, Miksalište uvek je otvoren za posetu i pomoć izbeglicama.

Kako olakšala Srbiji adekvatno zbrinjavanje i pomoć migrantima, Švajcarska je sklopila migracioni sporazum na četiri godine. U saradnji naših i švajcarskih predstavnika dolazi se do konkretnih rešenja i sredstava za rešavanje ovog pitanja.

– Migranti su ljudska bića, ne treba da ih posmatramo kao brojke već treba da im pružimo osnovna ljudska prava, poručio je Hans Fridrih Šoder, šef predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Srbiji.

Publikacija koja bi trebalo da bude od opšte koristi ne samo migrantima, nego i ljudima u njihovom okruženju, napisana je od strane Centra za kriznu politiku i reagovanje, u okviru projekta podržanog od strane Sekretarijata za migracije Švajcarske Konfederacije, i predstavljena čitaocima na engleskom jeziku, a u planu je prevođenje na srpski jezk.