Mihail Barišnjikov: Protivnik umetničke kolateralne štete

Barišnjikov je javno reagovao na to što su njegove ruske kolege, takođe umetničke zvezde planetarne klase poput dirigenta Valerija Gegijeva i soprana Ane Nebresko preko noći ostali bez angažmana, dok za sportiste pojedini političari najavljuju provere da „nisu pristalice Vladimira Putina“ pre nego što im se da „zeleno svetlo“ za učešće na međunarodnim takmičenjima na Zapadu, gde su među nepoželjnim Rusima i Petar Iljič Čajkovski i Fjodor Vasiljevič Dostojevski.

Barišnjikov, koji je još 1974. napustio rodni Sovjetski savez, zatraživši politički azil na Zapadu tokom gostovanja sa čuvenim Boljšoj teatrom u Kanadi, smatra da „nije ispravno svaliti krivicu za političke odluke neke zemlje na umetnike i sportiste“ i da je „za ljude na tako izloženim pozicijama, neutralnost snažan stav“.

Procenjujući da „Rusija stoji pred Rubikonom“, Barišnjikov kaže da „svaki poznati Rus sada mora da napravi izbor, a da je individualna odluka svakog umetnika da li će izabrati da progovori ili ne“. On je odbrao da u Gardijanu citira papu Franju: „Rat je ludilo! Stani, molim te!“

Mihail Barišnjikov (1948) Rus iz Letonije, odrastao je u Rigi, gde je i zakoračio u svet baleta.

Na baletsku akademiju Agripine Jakovljevne Vaganove u tadašnjem Lenjingradu primljen je sa 15 godina, a u već na punoletstvu bio je solo igrač u Kirov Baletu koji je, posle gotovo filmske emigracije, u Torontu zamenio najpre Kanadskim državnim baletom, a potom Američkim baletskim teatrom i NJujorškim baletom, gde je bio igrač broj jedan i umetnički direktor.

Kao jedan od osnivača više od dve decenije učestvovao je i rukovodio igračkim projektom „Beli hrast“ koji je okupljao savremene američke koreografe.

Oprobao se i na Brodveju, TV-u i na filmu, a 2005. u NJujorku je osnovao umetnički centar „Barišnjikov“.

„Da biste postali veliki u onome što hoćete, morate to želeti tako žarko da sve ostalo pada u drugi plan“, životni je moto Mihaila Barišnjikova.

Američki pasoš stekao je 1986, a što se tiče politike blizak je demokratama – 2016. podržao je predsedničku kandidaturu Hilari Klinton.

Poznat je i po javnom stavu da ne nastupa u državama sa totalitarnim režimima. U Srbiji je gostovao dva puta – 2009. u Novom Sadu i 2017. u Beogradu na 14. Beogradskom festivalu igre. Drugu posetu započeo je večerom kod tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića.