Mihailo Mikis Teodorakis: Grk

… ali je zato Mihailo Mikis Teodorakis, najpoznatiji živi grčki kompozitor i, uz glumicu Merlinu Merkuri, legenda građanskog otpora grčkoj vojnoj diktaturi, pokazao kako se neke stvari rade. I to ne samo svojim zemljacima, nego i nekim okolnim njima bliskim i prijateljskim narodima. Iako je najpre bilo planirano da se učesnicima protesta obrati preko video-linka, posle napada na njegovu kuću 92- godišnji Teodorakis se lično pojavio za govornicom, upozoravajući da se „borio protiv svih oblika fašizma, ali da je od svih najgori levičarski“.

Po političkom ubeđenju i sam levičar, Teodorakis je u nedelju, sa istog mesta na kom je 26. aprila 1999. protestovao protiv bombardovanja SRJ, upozorio Grke da „ne smeju da budu saglasni sa falsifikovanjem istorije, jer će postati saučesnici sila koje su usmerile pažnju na grčki teritorijalni integritet“.

Mihailo Mikis Teodorakis (1925) rodom je sa ostrva Hios, na kome je kao dete, iz braka Krićanina i maloazijske Grkinje, počeo samouk da stvara pesme. Prvi koncert održao je u 17. godini u Tripoliju. Kao aktivan učesnik Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu bio je zarobljavan i dva put živ sahranjivan. Posle rata posvetio se muzičkom obrazovanju na prestižnim konzervatorijumima u Atini i Parizu, gde je započeo uspešnu međunarodnu kompozitorsku karijeru, da bi se 1960. vratio u Grčku i korenima. Na dolazak Vojne hunte 1967. odgovara stvaranjem Patriotskog fronta, zbog čega je sa porodicom uhapšen i mučen u koncentracionom logoru Oropos. Pod pritiskom svetske muzičke javnosti proteran je iz Grčke, u kojoj je bilo zabranjeno izvođenje i slušanje njegove muzike. U izgnanstvu nastavlja borbu protiv hunte, posle čijeg se pada vratio u otadžbinu, gde se bavi muzikom i politikom kao poslanik u parlamentu, ministar u Micotakisovoj vladi, borac za kulturu, obrazovanje i bolje odnose sa Turskom. Zajedno sa turskim pevačem Zilfijem Livanelijem osnovao je Društvo grčko-turskog prijateljstva. Iako je komponovao više od 1.000 pesama, simfonije, kantate, oratorijume, opere i balete, himne, kamernu muziku, pozorišnu i filmsku muziku, svetsku slavu stekao je muzikom za kultni film „Grk Zorba“. Radio je sa mnogim svetskim rediteljima, uključujući i Sidnija Lameta u „Serpiku“, a napisao je muziku i za jedan jugoslovenski partizanski megahit „Bitka na Sutjesci“ Stipe Delića.