Mihajlović: Ako može „spremačica“, zašto ne bi moglo „inženjerka“

„Često slušamo kako rodno osetljivo izražavanje narušava lepotu našeg jezika i da nam nije potrebno, jer su sve reči koje se koriste primenjive i na muškarce i na žene. Međutim, u našem jeziku postoje mnoge reči, naročito nazivi zanimanja, koje se sada već tradicionalno iskazuju u ženskom rodu. Takve reči su „čistačica“, „kuvarica“, „kasirka“, „vaspitačica“ i uglavnom se radi o nazivima za zanimanja koja su slabije plaćena i manje cenjena. Zašto onda pojedincima reči „direktorka“, „predsednica“, „sutkinja“, „inženjerka“ paraju uši i „štete“ našem jeziku? Da li je to zaista do prirode jezika ili do patrijarhalnih obrazaca koji ne dozvoljavaju ženama da budu prepoznate i prisutne na pozicijama moći i uticaja?“, istakla je potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.

Ona je, u autorskom tekstu za list „Politika“, rekla i da upotreba rodno osetljivog jezika podiže svest o značaju jednakosti žena i muškaraca time što ženama daje veću vidljivost i prepoznaje njihove uloge i rad u svim sferama društva.

„Jezička diskriminacija se u našem društvu najviše vidi u poslovnom okruženju, gde je i dalje standard da se u muškom rodu iskazuju zanimanja koja se odnose na rukovodeće pozicije, kao što su direktor, šef, predsednik, upravnik, što ukazuje na neravnopravan položaj muškaraca i žena i to je potrebno promeniti kako bismo se razvijali ka društvu jednakih mogućnosti za sve. Jezik je promenjiv i evoluira sa društvenim razvojem, te je kao takav pokazatelj stanja društva u kome živimo i upravo zato treba da težimo tome da menjamo norme jezika koje su štetne, a na koje smo navikli“, istakla je ona.

Potpredsednica Vlade dodala je da je društvo jednakih mogućnosti društvo za koje se svi zalažemo i u kome želimo da živimo.

„Kada počnemo da govorimo o predsednicama, istraživačicama, programerkama, daćemo im veću vidljivost i značaj u društvu i shvatićemo koliko ih zapravo ima oko nas. Na taj način ćemo poslati poruku svim devojčicama i devojkama da nijedna profesija nije isključivo muška ili ženska i da mogu da se ostvare u bilo kom poslu podjednako kao muškarci. Stoga verujem da je svakodnevna upotreba rodno osetljivog jezika koristan „alat“ za smanjenje jaza između muškaraca i žena, posebno u profesionalnom okruženju. Jedino društvo u kojem i žene, kao i muškarci, imaju jednake mogućnosti i uslove da žive, rade i razvijaju se može da ide napred i to je budućnost za koju se zalažem“, zaključila je Mihajlović.