Mihajlović: Prpa mi je rekla da može da prepozna ubicu

Dušan MIhajlović rekao je da je krajem 2003. godine u njegovu kancelariju došla Branka Prpa i da mu je rekla da nije rekla sve što je znala kada ju je policija saslušavala nakon ubistva, iz straha za sosptvenu bezbednost, jer im nije verovala.

Mihajović tvrdi da mu je Prpa rekla da ubica nije imao fantomku, da mu je zapamtila lice i da može da ga prepozna, ali mu nije rekla više detalja, pa ni ime osobe koju za to sumnjiči. On ju je uputio na nadležne i tu se većina nejgovih saznanja završava.

O radnoj grupi policije Poskok, koja je formirana nakon demokratskih promena 2000. godine, kako bi rešila politički prioritetne slučajeve: ubistvo Ćuruvije, ubsitvo na Ibarskoj magistrali i nestanak, odnosno ubistvo Ivana Stambolića, tvrdi da ništa nije znao, pa ni da je od svojih prethodnika u ministarstvu dobio bilo kakve informacije, piše N1.

Kritikovao je Poskok i hvalio Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala, koja je osnovana u vreme njegovog mandata, zbog nemogućnosti države da se izbori sa mafijom, ali je rekao da se ne seća ni šta je konkretno rađeno na otkrivanju ubica Ćuruvije dok je bio ministar. 

Mihajlović je završio svedočenje, a u nastavku ročišta odgovara na pitanja advokata odbrane.

Suđenje je počelo svedočenjem bivšeg načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala Bora Banjca, koji je došao na prethodno ročište, ali je ono otkazano iz tehničkih razloga.

Banjac je rekao da je Branka Prpa, koja je s Ćuruvijom bila u momentu ubistva, „sa 75 odsto verovatnoće“ prepoznala na fotografijama Luku Pejovića kao ubicu. Dodao je da krivična prijava protiv Pejovića nije podneta, jer tužilac smatra da nema dovoljno dokaza.

„Tužilac nije prihvatio jer nismo imali dovoljno materijalnih dokaza protiv osobe (Pejovića) koja tada nije bila živa“, rekao je Banjac.

On je rekao i da se ubistvom Ćuruvije bavio za vreme akcije „Sablja“, pokrenute posle ubistva premijera Zorana Đinđića u martu 2003. i da se tada „taj predmet aktivirao“.

Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. u Svetogorskoj ulici Beogradu, u haustoru zgrade u kojoj je živeo.

Za njegovo ubistvo optuženi su načelnik Državne bezbednosti (DB) Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić, bivši glavni inspektor Druge uprave DB Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak.

Prema optužnici, Ćuruviju je ubio Kurak koji je u bekstvu, a saučesnik mu je bio Romić, koji je, kao i Radonjić uhapšen u januaru 2014.