Mihajlović: Vrednost rezervi mineralnih sirovina u Srbiji preko 200 milijardi evra

„Možemo da se slažemo ili ne, ali je važno da baratamo činjenicama, umesto da skupljamo poene na poluinfirmacijama i zastraživanju građana. Hoćemo li da zatvaramo sve, po svaku cenu, iako nam donosi dobro? Da zatvaramo kamenolome od kojih se grade putevi i auto-putevi, pa da onda kamen za izgradnju uvozimo? Da širimo paniku kod ljudi u vezi sa svakom rudarskom aktivnošću, sa svakim istraživanjem gde nikakva ekspolatacija ne postoji? Problem je ta isključivost i korišćenje nasilja i poluinformacija koji ne mogu da daju rezultat“, izjavila je danas Zorana Mihajlović.

Ona je gostujući u jutarnjem program TV Hepi istakla da je na državi da stvori zakone i da ima dobru inpsekciju, te da je ovo važna godina za energetski sektor.

„Nismo slučajno doneli četiri nova zakona. Od nas se traži da u vremenu ispred nas napravimo dobru energetsku politiku, da budemo energetski i ekološki bezbedni, da građani imaju dovoljno električne energije koju ćemo sve više proizvoditi iz obnovljivi izvora – hidro, gasnih i solarnih elektrana, a da postepeno u decenijama ispred nas smanjujemo i zatvaramo termoelektrane“, izjavila je ona.

Mihajlovićeva je podsetila da nikakav ugovor sa Rio Tintom neće biti potpisan dok ne budemo imali sve neophodne studije uticaja na životnu sredinu i dok svi ne budu imali uvid u to, te je pojasnila šta znači istraživačko pravo.

„Srbija neće raditi ništa što će ugroziti životnu sredinu, bilo da je reč o litijumu, koji je ruda 21. veka ili nekoj drugoj. Tek kad budemo znali da se litijum može proizvoditi na održiv način uz zaštitu životne sredine, zašto da ne razmišljamo o ffabrici litijumskih baterija i električnim automobilima, gde će se desiti rast svuda u Evropi. Jadarit je jedinstven mineral u svetu i tehnologija će biti jedinstvena. Dalje, treba da budemo svesni šta znači istraživačko pravo. Niko nema pravo da uđe na parcelu dok vlasnik ne dozvoli. Pritom kompanija treba da ispuni brojne kriterijume – da ima projekat i saglasnosti više institucija. Te istražne bušotine su prečnika 10-15 cm, nikakvi krateri. Dobro je da država zna šta ima od ruda i minerala. A procenjena vrednost rezervi mineralnih sirovina u Srbije je preko 200 milijardi evra, to je ogromno bogatstvo“, rekla je Mihajlovićeva.