Mijalković: Kolonoskopija obavezna za sve starije od 50 godina

– Nije se kasnilo sa terapijom, iako su naši lekari bili u Batajnici i drugim kovid centrima i bolnicama, pa je rad bio znatno otežan. Kada je reč o brojkama, više od 60 odsto kancera kod pacijenata je rak debelog creva, a ostali su kancer pankreasa, jetre… Učestalost ove bolesti je u Srbiji ista ili slična kao i u svim drugim zemljama Evrope, ali je kod nas veća smrtnost. Sa Mađarima se smenjujemo na 1. mestu te neslavne liste umrlih od raka debelog creva – kazao je Mijalković u „Uranku“.

Češće obolevaju muškarci nego žene, ali obolevaju i mladi. Imamo pacijente i od 30 godina, kod njih oko deset odsto reč je o naslednoj formi bolesti. To je strašno kada vidite. Razlog je u tome što naši građani ne idu na skrining, ukazao je on.

– Skrinig nije ni organizovan u Srbiji, jer je to jako skupa stvar. Svako bi posle navršene 50. godine trebalo da uradi kolonoskopiju. Takav skrining program sprovele su Slovenija i Češka, ali mi nemamo te mogućnosti. Ali, ljudi mogu sami da odu na skrining, svi koji napune 50 godina. I ako u porodici imate nekoga ko je imao rak debelog creva – obavezno idite na kolonoskopiju. Ako je sve u redu na pregledu, bićete mirni u narednih pet godina, a ako imate polip – on će biti skinut i tako će se prevenirati kancer. Lekarima su polipi uvek alarm, jer od njih najčešće nastaje karcinom. Ali, ako se skine na vreme, problem je rešen – kazao je Mijalković na K1 televiziji.

Polip raste polako, oko pola centimetra za godinu dana. Imate dovoljno vremena da se uoči na vreme, dok ne dostigne dva centimetra, a to je period od tri do četiri godine. Možete da ga uhvatite i skinete na vreme, jer sporo raste.

Dijagnostika

Mijalković je kazao da kolonoskopija nije neprijatna i da ne boli.

– Ja sam je radio bez anestezije, ali je važno da je radi neko ko to zna da radi. Inače, svi kojima je to neprijatno mogu da urade pregled u anesteziji. Svima preporučujem da urade iz krvi i dva tumor markera za rak debelog creva. Ni skener nije loš. Za pluća se na Zapadu već uveo niskodozni skener u skriningu i to je velika stvar, jer možete da uhvatite tumor u začetku, kada može da se operiše. Problem sa polipima je u tome što ne postoji nijedan simptom koji ukazuje na to da ga imate. Ne možete znati da imate polip ako ne odete na kolonoskopiju. Mnogo ljudi koji imaju hemoroide misle da je krvarenje koje im se pojavi od hemoroida, i ne odu na pregled. Veliki problem imamo i sa lekovima, sa organizacijom onkološke službe. I ti problemi utiču na veliku smrtnost pacijenata. Oduševio sam se time što je ministar Lončar bio u Nemačkoj i povezao se sa njihovom vrhunskom bolnicom i trebalo bi se povezati sa svim najboljim centrima, pogotovo u Nemačkoj i Francuskoj. Da nam oni budu mentori, da nas uče novim metodama, da naši lekari idu na obuke, da njihovi stručnjaci dolaze kod nas – rekao je on.

Novi prostor u Kliničkom centru Srbije

– Selimo se u novu zgradu KCS i raduje nas što ćemo prvi put imati bolnicu koja će na nešto da liči. Naši uslovi su bili takvi da nismo imali pošten toalet za osoblje. Jedan toalet za sve zaposlene, to je bila katastrofa. Kada smo ušli u novu zgradu – nismo znali šta nas je snašlo. To je moderna bolnica. Već 30 godina mučimo se i sa rastvaranjem citostatika, a to bi trebalo da bude centralizovano. Da farmakolozi to rade i da nam u kesama šalju terapije u tačnoj dozi, a ne da to rade sestre. U razvijenim zemljama taj centralizovani sistem postoji već 30 godina, a mi ga nemamo ni danas. Nešto malo to funkicioniše samo na VMA – istakao je onkolog Mijalković.

Terapija

Nenad Mijalković istakao je danas da je dobra vest to što je uvedena biološka terapija.

– Dobra vest je da će u prvoj liniji svi koji imaju metastatski tumor dobijati biološku terapiju. To će im produžiti život. I konzilijumi su jako važni. Mi već imamo onlajn konzilijume, ali trebalo bi da budu organizovani i sa kolegama iz svih centara u Srbiji. Da nam se javljaju i da se konsultujemo, a vrhunac bi bio da se povežemo sa dijasporom, jer tamo imamo sjajne kolege i velike stručnjake. Edukacija

Dr Nenad Mijalković kazao je i da danas u njegovom timu ima tri sjajne mlade doktorke, ali da im je potrebno iskustvo iz razvijenih zemalja.

– Od 2008. kada sam pokrenuo odeljenje digestivne onkologije bio sam sam. Te mlade doktorke trebalo bi da odu u vrhunske centre i bolnice u inostranstvu na nekoliko meseci. Mi ćemo imati opremu u novoj zgradi KCS, ali trebaće nam edukacija. Molekularna biologija je budućnost svih tumora, jer kada se urade analize svih gena, tako ćemo lečiti tumore, ali potrebna nam je ozbiljna laboratorija. Država je tek u koroni shvatila da treba da se okrene zdravstvu. Voleo bih da se to desilo pre 15 godina.

Naši lekari u Nemačkoj

Dr Mijalković kazao je i da imamo naše sjajne mlade ljude u Nemačkoj koji su tamo specijalizirali.

– Njihova plata kao specijalizanata je oko 3.000 evra, a kada postanu načelnici odeljenja onda je 10.000. Kod nas je plata specijalizanta 1.000 evra, a ko mnogo dežura može da dođe i do 1.200. Medicinske sestre su jako važne, jer one rade sa pacijentima. Pre su odlazile u inostranstvo, a sada masovno u privatne klinike, jer dobijaju veću platu. Moraju i one da se stimulišu, ja bih im dao duple plate, jer je njihov posao jako težak. Nema novca da se plati. Imam ideju da za pet do deset godina budemo lideri u regionu. Sada zaostajemo. Značaj onkologije shvataju samo oni koji se razbole, njihova porodica i oni koji ih leče. A trebalo bi da značaj znamo svi.