Mikrobi opstaju od minus 196 do plus 130 stepeni Celzijusa

Život na Zemlji pulsira u gotovo svakom prihvatljivom, ali često i u potpuno ekološki nemogućem području, tvrdi okeanograf Kris Impi sa Univerziteta Arizona u Tuksonu, u SAD, u opsežnoj studiji koju objavljuje časopis Nju sajentist.
Samo postojanje ovih otpornih organizama pokazuje da je život moguć i u suvoj, ledenoj klimi Marsa, ili u ledenim, otrovnim uslovima Jupiterovog meseca Evropa, ali i na nebrojenim drugim mestima van našeg sistema i Galaksije. U opsežnom tekstu u najnovijem broju časopisu Nju sajentist, navode se neki od gotovo neuništivih organizama koji opstaju u neverovatnim uslovima.
Neki toliko vole vrelo, pa tako ključali „bazeni“ i vreli hidrotermalni otvori predstavljaju životnu sredinu za ekstremne ljubitelja vreline. Ovakvi „termofili“ proizvode enzime koji su stabilni i na ekstremno visokim temperaturama. Neki su čak izolovani i već komercijalno angažovani u proizvodnji deterdženata i hrane.
Dugo se smatralo da je gornji temperaturni limit u kome je moguć život i to pod ogromnim pritiskom, 113 stepeni Celzijusa – zahvaljujući mikrobu po imenu Pyrolobus fumari, otkrivenog 1997. godine u hidrotermalnom otvoru u Atlantiku, na dubini od 3.650 metara. Međutim, mikrob „pokupljen“ iz otvora poznatog kao Zadimljeni toranj u Pacifiku, na dubini od 2.400 metara, podigao je ovaj limit. Mikrob je ne samo preživeo već se i razmnožavao u laboratorijskom autoklavu za sterilizaciju medicinskih instrumenata na temperaturi od 121 stepen Celzijusa u toku 10 sati. Istraživači su uspeli da konačno „ubiju“ ovog žilavog mikroba tek kad su ga izložili temperaturi od 130 stepeni.
Hidrotermalni krateri su, smatraju geofizičari, najverovatnije postojali i na Marsu, a možda još uvek postoje ispod ledene kore na Jupiterovom satelitu Evropa, zbog čega se on nalazi u središtu daljih istraživanja vanzemaljskog života.
Istovremeno najhladnije polarne regione naseljavaju malobrojni organizmi koji obožavaju neslućene hladnoće. Mnogi su bakterije ili slični jednoćelijski organizmi po imenu „archaea“ ali neki lišajevi, poznati kao „cryptoendoliti“, opstaju tako što „koloniziraju“ pore u stenama Antarktika. Organizmi koji vole ekstremnu hladnoću, poput „psychrophila“, specijalizovali su svoje ćelijske membrane da se ne skupljaju na hladnoći dok mnogi proizvode vrstu „antifriz proteina“.
– Teško je odrediti donji limit odnosno najnižu temperaturu na kojoj je održiv život – naglašava stručnjak NASA Kris Mekej. Međutim, poznato je da neki mikrobi rastu na minus 12 i da preživljavaju i minus 20 stepeni. Neka istraživanja pokazala su da bakterija po imenu Colvelia psychrerythraea opstaje i na minus 196 stepeni, na temperaturi tečnog azota. Zemlja se može pohvaliti raznima fenomenima, a jedan od takvih je Mrtvo more u kome, uprkos imenu, opstaje život. To je najslanija vodena površina na našoj planeti, ali i u njoj ipak opstaje nekoliko bakterija i to u vodi koja je osam puta slanija od okeana. B. B. i