Mila Pajić: Mogu oprati tragove sa ulica, ali ne mogu sprati krv sa ruku

Mila Pajić, koja je bila jedna od govornika na jučerašnjoj šestočasovnoj blokadi u Novom Sadu kod stanične zgrade, kaže za N1 da ljudi više ne vide svoj grad, već da gledaju olupinu Novog Sada na svakom ćošku.

„Najveća opasnost je zapravo ispasti iz šoka, tačnije kada prestane da nas šokira korupcija, kada prestane da nas šokira podrugljivanje i upiranje prstom u mlade, u aktiviste, kada prestane da nas šokira umiranje ljudi i ubijanje ljudi, u tom trenutku znamo da smo baš u lošem jednom stadijumu društva. Mi se sad nalazimo u malo boljem i dalje ‘držimo nos iznad vode’. Verujem da je i van Novog Sada šok i dalje aktivan, a za Novi Sad mogu da garantujem da jeste“, kaže ona, prenosi N1.

Stradanje ljudi pod urušenom nadstrešnicom je, prema njenim rečima, nepovratno promenilo Novosađane.

„To je emocija koju čitaš kad razgovaraš sa ljudima iz njihovih reakcija, iz njihovih priča. Apsolutno, ove blokade i blokade na Varadinskom mostu i blokade ispred železničke stanice su prvo meni, pored toga što su veoma značajne, pogotovo za pritisak i pogotovo za podsećanje šta se dogodilo, ali meni su značajne da vidim šta građani zapravo osećaju i kako doživljavaju tu pogibiju petnaest ljudi na železničkoj stanici. I ono što sam ja shvatila juče jeste da je Novi Sad nepovratno otišao u bol, nepovratno otišao u bes i nepovratno otišao u nadu i odlučnost da mora drugačije. A mislim da je ključni razlog za to što je zapravo železnička stanica jedina stanica u Novom Sadu, jedino mesto u Novom Sadu koje zaista povezuje sve građane, sve građanke. Nema nikoga ko nije jednom bio na toj železničkoj stanici. Nje više nema“, kaže Pajić.

Kao najveći uspeh jučerašnje blokade ona vidi to što su se tamo okupili ljudi koji su spremni da nešto urade i koji su shvatili da moraju da preuzmu individualnu odgovornost.

„Isto kao što je svako shvatio da je ugrožen na svakom koraku, mislim da je posledično tome zapravo shvatio i da mora sam da ostavi šaku i to je jedan talas koji sada ne može da se zaustavi. Ono što je najvažnije je da je svako od tih ljudi, pa i oni koji nisu došli, stao i rekao da je bitno da budemo svesni sebe, da budemo svesni svog okruženja i da budemo svesni svoje odgovornosti“, kaže Pajić.

Komentarišući to što su odmah po završetku protesta komunalne službe prale crvene otiske ruku sa ulica, ističe da je vlasti bitno da speru te tragove iako je ceo Novi Sad znao da ulice jesu krvave, bez obzira na to da li sutradan na tom bulevaru mogu da vide otiske ili ne.

„Ovoj vlasti koja se pravi da nije autoritarna i da nije potpuno centralizovana, je jako bitno da ne ostane ni jedan trag otpora, da li na ulici, da li na bilo kom drugom mestu, a kamoli u bilo kojoj instituciji ili mestu gde se donose neke odluke. I jako im je bitno da speru tragove krvi koje ostavljaju za sebe. Ono što ne može da se opere je krv sa ruku, a krv sa ruku njihovih teče već dugo. Ova tragedija koja se desila, ovaj zločin koji se desio u Novom Sadu je samo bio pokazatelj da smo svi ugroženi, da nisu ugroženi samo oni koji su glasni, da nisu ugroženi samo novinari, da nisu ugroženi samo aktivisti, da je svako ugrožen od korupcije i da mi moramo protiv toga da se borimo“, rekla je Pajić.