Miladin Ševarlić: Domaćin u politici

Ovako je Miladin Ševarlić, samostalni poslanik u Skupštini Srbije, objasnio razloge zbog kojih se odlučio na gladovanje ispred najvišeg zakonodavnog doma, dodajući da je parlament Srbije „sramota koja služi za sprovođenje jednoumlja vladajuće stranke, a SNS je nacionalno neodgovorna“.

Povod za štrajk glađu ovog umerenog poslanika bio je intervju ambasadora Rusije listu Politika u kome je Bocan Harčenko istakao da Rezoluciju 1244 treba menjati, ali i snimak izjave predsednika Vučića o „sticanju suvereniteta Kosova na celoj svojoj teritoriji“.

Kosovo je tema kojoj se Ševarlić u protekle četiri godine koliko traje njegov poslanički mandat vraćao neprekidno, ali nikada nije uspeo da animira vladajuću većinu da se o toj temi, koju je opevao i u drami Kosovo, i raspravlja.

No, južna srpska pokrajina nije jedina Ševarlićeva preokupacija.

Govorio je on u parlamentu nebrojeno puta o genetski modifikovanim proizvodima i njihovoj štetnosti, tražio doživotnu kaznu za silovatelje dece, pravdu za penzionere čije su penzije smanjene.

Kritikovao je vladajući režim i na zaprepašćenje većine tražio od Vučića da ne potpiše budžet, da u vreme vanrednog stanja zatvori markete i otvori pijace, ali je usred skupštine sale tražio i aplauz za rođendan Vladimira Putina.

Ševarlić je tokom mandata, iako je izabran na listi Dveri, uglavnom solirao.

Konferencije za novinare držao je sam i to uvek obučen u srpsku narodnu nošnju, sa šajkačom na glavi. Iz kluba Dveri izbačen je prošle godine, kada je ovaj pokret odlučio da bojkotuje parlament i izbore.

„Odlučio sam da ne budem deo bojkota, ali se nisam svađao sa Obradovićem“, objasnio je Ševarlić.

Kada su raspisani izbori, Ševarlić je najavio da će na izbore ići zajedno sa Đorđem Vukadinovićem, ali je od te namere izgleda odustao.

Politika je rano počela da ga interesuje, sa 18 godina postao je najmlađi odbornik u Skupštini Beograda. Rođen je 1949. u Čačku, završio je gimnaziju u rodnom gradu, a zatim Poljoprivredni fakultet u Beogradu 1973. Na istom fakultetu je magistrirao, a i doktorirao 1989, od 2001. je redovni profesor, sada je i šef Katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta.

Specijalni je savetnik u Ekonomskom institutu u Beogradu. Kaže da je u jednom trenutku pre raspada Jugoslavije predavao u Beogradu, Čačku, Sarajevu, Mostaru, Osijeku i Vinkovcima, ali da nikada nije napustio imanje u Preljini, od 2,5 hektara. Predsednik je Društva srpskih domaćina.