Milan Marić: Glumac sa stavom

Međutim, povod da se on nađe u ovoj rubrici, najblaže rečeno, mračan je.

Za jedan međunarodni projekat, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, „usudio“ se da progovori o Srebrenici, iz perspektive njenih žrtava a povodom četvrt veka od kako se desio jedan od najužasnijih zločina u ime srpskog naroda.

U tabloidnim medijima usledili su očekivani naslovi o „izdajniku“ i tome slično, kakve neminovno prate komentari tipa da se to o čemu svedoči lik u Marićevoj interpretaciji „nije ni dogodilo“.

Na sve to mladi Marić odgovorio je razborito, zrelo, odmereno, kao neko ko je, iako je u vreme stvarnih događaja imao tek pet godina, svestan svih posledica tog zbivanja i zajedno ih sa svojim sunarodnicima još uvek oseća na sopstvenoj koži (i doveka će, sve dok postoji negiranje), mnogo više i jasnije nego oni koji su u to doba bili odrasli i koji su znali šta čine, a sada sve to pokušavaju da prekriju velom zaborava.

Umetnost je tu i umetnici su, ako su pravi, tu da svedoče.

Marić se, iako, rekosmo, mlad (rođen 31. jula 1990), u takve svrstava – i po svom stavu i po glumačkoj veštini.

Dovoljno je samo pogledati prvi veliki biografski film u njegovoj karijeri – otelotvorenje ruskog disidentskog pisca Dovlatova, koje je, umnogome zahvaljujući Mariću, ovenčano Srebrnim berlinskom medvedom.

Stvarne, istorijske ličnosti upečatljivo je odigrao i u pozorištu – obe u vezi sa mladobosanskim pokretom – Gavrila Principa u predstavi „Mali mi je ovaj grob“ i Danila Ilića u „Zmajeubicama“ (i u filmu „Branio sam Mladu Bosnu“).

I pre nego što je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesorke Biljane Mašić 2013. godine zaigrao je u nekoliko predstava –  „Iza rešetaka“, „Radnici umiru pevajući“, „Sumnjivo lice“, te u postavci Olivera Frljića koja je uzburkala ovdašnju javnost – „Zoran Đinđić“.

Po diplomiranju postao je stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Marić igra i u mnogo serija – od onih generacijskih poput „Jutro će promeniti sve“ do sve popularnijih kriminalističkih kakve su „Besa“ ili „Državni službenik“, u kojoj ima glavnu ulogu.

U pohvale njegovoj veštini treba ubrojati i to što je za ulogu u seriji „Nemanjići“ naučio da jaše i barata mačem, a za ulogu u „Dovlatovu“ to što je naučio ruski za tri meseca.